Tahikardija, ubrzan rad srca – simptomi i lečenje

Pojam tahikardije najčešće povezujemo sa nepravilnošću srčanog ritma i osećajem koji se doima kao preskakanje srčanih otkucaja. Tahikardija je stručan naziv za povećan broj otkucaja srca, odnosno pojačanu srčanu frekvenciju, iznad normalne fiziološke granice.

Fiziološka granica broja otkucaja srca zavisi od starosti osobe i može da bude vezana za određene fiziološke pojave u čovekovom telu. Ubrzan rad srca mogu da izazovu normalne fizičke radnje  i napor, zatim pad krvnog pritiska, psihička stanja napetosti i straha. Na njega mogu da utiču i patološka stanja poput nekih oboljenja srca ili procesa koji primarno ne zahvataju samo srce, poput endokrinih poremećaja i slično.

Šta je normalan srčani ritam?

Pod normalnom frekvencijom srca smatra se broj između 60 i 100 otkucaja srca u toku jednog minuta. Ova brojka može izrazito varirati od osobe do osobe. Obično se smatra da nivo niži od 50 otkucaja kod prosečne zdrave osobe koja nije profesionalni sportista predstavlja usporeni srčani ritam. Kod osoba koje se aktivno bave sportom, posebno onih koji praktikuju discipline koje zahtevaju visoku izdržljivost, srčani ritam može da bude izuzetno nizak. Srce se pri tom navikava na veći napor i prilagođava smanjenim ritmom.

Tahikardija, ubrzan rad srca - simptomi i lečenje

loading...

Noramaln srčani ritam je povećan pri fizičkom naporu, što može da se izračuna putem jednostavne formule na osnovu koje se može odrediti individualna fiziološka granica za normalan puls. Maksimalna izdržljivost srca određene osobe se dobija tako što se broj godina osobe oduzme od broja 220. Normalan puls pri naporu treba da bude nešto niži od dobijene cifre.

Šta je tahikardija i kako se manifestuje?

Tahikardija je naziv koji se odnosi na fenomen ubrzanog rada srca, koji iznosi preko 100 otkucaja u minutu, prilikom mirovanja. Tahikardije se manifestuju na različite načine i u različitim oblicima i dok su neke potpuno bezopasne, pa i normalne, druge mogu da ukazuju na ozbiljne probleme i čak i da budu smrtonosne.

Pacijenti koji imaju tahikardije se najčešće žale na osećaj poput preskakanja srčanog ritma, odnosno njegovu nepravilnost. Često opisuju snažne udarce u grudnom košu, a nekad i osećaj da srce prestaje da kuca, ali lupa. Kod mlađih osoba su tahikardije najčešće bezopasne, ali mogu jako da utiču na kvalitet života, jer stvaraju neugodan osećaj koji izaziva strah za zdravlje i brigu oko toga da nešto nije u redu sa samim srcem.

Vrste tahikardija i njihovi uzroci

Tahikardije mogu da se podele na osnovu mesta njihovog nastanka na sinusne, ventrikularne i supraventrikularne tahikardije.

Sinusna tahikardija

Sinusna tahikardija se odnosi na tip tahikardije koje najčešće nastaju u sklopu najnormalnijih fizioloških procesa u ljudskom organizmu, poput onih koji se javljaju kao reakcija na fizički napor ili psihičku uznemirenost. Mogu da budu i deo procesa nadomešćivanja određenih fizioloških nedostataka, kao recimo u slučaju anemije, hipotenzije i hipovolemije, a nekad i kao posledica patoloških procesa, poput hipertireoze. Najčešći uzročnici sinusne tahikardije su:

Povišena telesna temperatura – Sinusna tahikardija se javlja kao normalan odgovor tela na upalu u organizmu, koja je u nejvećem broju slučajeva praćena povišenom temperaturom.

Stimulansi – Konzumiranje kafe, alkohola, droga, cigareta i pojedinih lekova.

Snižen volumen krvi – Snižavanje efektivnog volumena krvi izaziva odbrambenu reakciju ubrzanja srčanog ritma, kako bi se održalo jednako hranjenje tkiva. Volumen krvi se snižava nedovoljnim unošenjem tečnosti, znojenjem i pojačanim mokrenjem.

Anemija – Snižen broj eritrocita koji su zaduženi za prenos kiseonika izaziva odbrambenu reakciju ubrzanog srčanog ritma usled potrebe za održanjem optimalne količine koseonika u organizmu.

Hipertireoza – Pojačana funkcija štitne žlezde je praćena mršavljenjem uz pojačan apetit, pojačanim znojenjem, drhtanjem, umorom, pa i ubrzanim srčanim ritmom.

Sinusna tahikardija se može uspešno lečiti primenom lekova poznatih kao beta blokatori, a u pojedinim slučajevima se vrši invazivni zahvat pod nazivom ablacija, pri čemu se delimično uništava sinusni čvor, uz pomoć katetera preko vene u preponi. Ova intervencija je izuzetno retko potrebna.

Ventrikularna tahikardija

Ventrikularna tahikardija predstavlja patološku aritmiju, odnosno nepravilan srčani ritam, koji se javlja u mišiću srčane komore. Ova vrsta tahikardije često može da bude opasna po život, jer može da izazove stanja poput ventrikularne fibrilacije, asistolije i iznenadne srčane smrti. Manifestuje se kao niz od tri ili više povezanih eliptičnih udaraca sa frekvencijom između 140 i do 200 otkucaja srca u minutu.

Bolesti srca – U gotovo svim slučajevima, ventrikularna tahikardija je direktna posledica oboljenja srca, mada se ponekad može javiti i kod potpuno zdravog srca. Ovaj tip je naročito nepredvidiv, jer se može javiti veoma snažno i iznenadno i trajati svega nekoliko sekundi ili minuta, ali isto tako se produžiti i satima, a jako retko danima.

Upala srčanog mišića – Ventrikularne tahikardije mogu da budu znak upale srčanog mišića nakon nepreležane ili neizlečene infekcije, kao što je recimo grip.

Drugi uzroci – Ovaj tip tahikardije može da bude uzrokovan i neravnotežama u neurovegetativnom nervnom sistemu, kao i usled pojačane psihičke napetosti. Ostim toga, mogu ga izazvati i loše životne navike, poput konzumacije opojnih sredstava, pušenja, unošenja većih količina kofeina i psihostimulansa.

Ventrikularna tahikardija se smatra ozbiljnim stanjem i zahteva bolnički tretman. U akutnim situacijama ventrikularna tahikardija se tretira primenom antiaritmika, a ako nema reakcije, primenjuje se intravenska anestezija i električna konverzija ritma. Osobama koje ne reaguju na terapiju lekovima je ponekad neophodno ugraditi aparat koji reguliše srčani ritam, poznat kao kardioverter – defibrilator.

Supraventrikularna tahikardija

Supravetrikularna tahikardija se najčešće javlja kod potpuno zdravih osoba i to najviše kod dece i mladih. Takvi napadi mogu da se ponavljaju godinama, u različitim intervalima i da nikada ne ukazuju na organska oboljenja srca. Iako su bezopasni, simptomi mogu da budu izrazito neprijatni.

Supraventrikularna tahikardija se manifestuje kao nagli, neočekivani napad lupanja srca i to sa frekvencijom između 150 i 220 otkucaja u minutu. Pri tom je srčani rad pozpuno ritmičan. Može trajati od nekoliko sekundi pa i do nekoliko sati ili duže, a nestaje iznenadno, kao što se i javlja.

Okidači – Najčešći okidači supraventrikularne tahikardije su kofein, alkohol, pušenje, lekovi za mršavljenje i droge. Ne izazivaju je srčana oboljenja.

Lečenje tahikardije

Tahikardija se dijagnostifikuje potem EKG nalaza i primene prenosivog elektrokardiografskog monitora, kako bi se mogle identifikovati sve srčane aritmije koje se javljaju kod pacijenta i kada normalno obavlja svoje uobičajene aktivnosti.

Leče se samo oni tipovi tahikardija koji se definišu kao prognostički loši i koji izazivaju izuzetno snažne subjektivne tegobe. Terapija se određuje na osnovu učestalosti njihovih epizoda, vremena javljanja i jačini. Vrlo često pomažu jednostavne promene u životnim navikama, regulacija nivoa stresa, uvođenje redovne rekreacije, korigovana ishrana i mršavljenje, ukoliko je pacijent gojazan, a u pojedinim slučajevima je potreban redovan nadzor lekara.

Ukoliko je potreban preparat za sprečavanje napada tahikardije, lekar najčešće prepisuje neki od lekova iz grupe beta blokatora. Oni smiruju razdražljivost srčanog mišića.

Kada tahikardije nastaju zbog prisustva patološkog tkiva u samom srcu, nekada se preporučuje i hirurška intervencija kojom će se odstraniti nepoželjna tvorevina. Taj postupak se naziva kateterska ablacija, koja podrazumeva odašiljanje radiotalasne energije putem katetera koji je smešten u srcu. Neki tipovi se takođe rešavaju hirurškim poutem, što se odnosi na tahikardije koje su posledica koronarnoh bolesti srca. One se često rešavaju angioplastikom ili ugradnjom baj pasa.

Samopomoć

Postoje i neke tehnike koje mogu da pomognu da se samostalno ublaže neprijatni simptomi tahikardije. Usporavanju pulsa doprinosi zadržavanje daha za kratko vreme, umivanje hladnom vodom ili unošenje čaše hladne vode. Konzumacija omega 3 masnih kiselina takođe delotvorno utiče na usporavanje srčanog ritma.

Neke namirnice mogu da povećaju osetljivost i zato se preporučuje njihovo izbegavanje, izbacivanje ili bar smanjenje količine. Ovo se odnosi pre svega na kafu, čaj, alkohol, kao i na upotrebu cigareta.

Sponzorisano:

Loading...
loading...