Toskoplazmoza je infektivno oboljenje čiji uzrok je jednoćelijski parazit (praživotinja) Toxoplasma gondii. Toksoplazma se danas najčešće prenosi putem kontakta sa mačkama kao i preko termički nedovoljno obrađenog mesa (svinjsko i ovčije meso), neopranog voća i povrća i prljavih ruku.
Nosioci ovog parazita su ptice i glodari (miševi) kojima se mačke hrane zbog čega je veliki broj njih zaražen ovim parazitom. Kada mačka svari meso zaražene ptice ili glodara parazit počinje da se razmnožava stvarajući milione tzv. oocista. Mačka oociste izbacuje kroz izmet svaki dan dve nedelje nakon što pojede zaraženo meso.
Oociste ovog parazita u životinjskom izmetu otporne su na niske temperature i spoljašnje uslove pa mogu da prežive i do 18 meseci na tlu ili u vodi tako da svaki direktan ili indirektan kontakt sa životinjskim izmetom može da prouzrokuje zarazu. Oociste može da uništi isušivanje, temperatura preko 60 stepeni (termička obrada mesa) kao i zamrzavanje koje mora da traje minimum dva do tri dana.
Toksoplazmoza može biti akutna i hronična, a kod oko 60 odsto zaraženih ne javljaju se simptomi. Oko 40 odsto zaraženih ima simptome gripa koji su prisutni oko dve nedelje: temperatura od 37 do 38 stepeni, umor, malaksalost, bol u grlu, a može doći i do uvećanja limfnih čvorova.
Toksoplazmoza se kod ljudi direktno prenosi u trudnoći sa majke na plod i u tom slučaju može izazvati manje ili više ozbiljne posledice. Kod oko 30 odsto žena sa aktivnom infekcijom dolazi do prenošenja toksoplazme na fetus što se ređe dešava u prvom trimestru trudnoće, a najčeše u drugom. Žene koje su se zarazile parazitom najmanje šest meseci pre začeća uglavnom nisu prenosioci jer parazit za to vreme postaje neaktivan i ne proizvodi više oociste u mišićima i organima tela.
Toksoplazmoza se dijagnostikuje na osnovu kliničke slike i testova krvi koji pokazuju povećano prisustvo antitela i proteina na toksoplazmu. Kod ljudi koji nemaju oslabljen imunitet lečenje uglavnom nije potrebno jer se organizam sam odbrani, ali kada je u pitanju trudnoća lečenje antibioticima je neophodno kako se infekcija ne bi prenela na fetus i kako bi fetus bio zaštićen od ozbiljnih posledica u slučaju zaraze.
Dijagnostikovanje toksoplazmoze fetusa može se utvrditi putem amniocenteze (analiza amniotičke tečnosti), zatim putem kordocenteze (analiza krvi iz pupčane vrpce na antitela na toksoplazmu) i putem ultrazvuka gde se na snimku vide oštećenja na fetusu koje je infekcija prouzrokovala.
Bebe zaražene u prvom tromesečju trudnoće uglavnom se rađaju mrtve ili umiru ubrzo nakon rođenja, a u većini slučajeva zaraze u prvom trimestru dolazi do spontanog pobačaja.
U kasnijoj trudnoći (drugi trimestar) može doći do infekcije posteljice preko koje se može zaraziti i fetus. To je tzv. kongenitalna toksoplazmoza koja može izazvati kongenitalne anomalije na centralnom nervnom sistemu fetusa usled čega dolazi do uništavanja nervnog tkiva i nakupljanja kalcijuma. Ove anomalije se javljaju vrlo blizu komora mozga koje se šire pa kao posledica u njima mogu da se stvore ciste kao i da dođe do nastanka mikrocefalije (umanjeno moždano tkivo), hidrocefalusa (uvećano moždano tkivo i komore usled nakupljanja tečnosti u njima) kao i do hepatosplenomegalije (uvećana jetra i slezina).
Rizici opasni po zdravlje zaražene bebe su ogromni jer može doći do poremećaja u nervnom sistemu, zatim u mišićnoj masi, kao i do gluvoće i oslabljenog vida ili slepila usled infekcija očiju. Beba može dobiti i žuticu kao posledicu zaraze, a takođe i upalu pluća kao i osipe na koži. Može doći i do zaostalosti u mentalnom razvoju.
Bebe kod kojih je dijagnostikovana kongenitalna toksoplazma leče se Pirimetaminom uz dodatak folne kiseline kako bi se zašitila koštana srž usled dejstva ovog leka kao i Baktrimom i Spiramicinom.
Ako se trudnica zarazi toksoplazmom pred kraj trudnoće to uglavnom ne ostavlja nikakve ozbiljne posledice ni anomalije na bebu ako se blagovremeno reaguje. Uz lekove beba će biti zaštićena od infekcije parazitom preko posteljice.
Kako sprečiti infekciju toksoplazmom?
Meso treba zamrzavati na -12 stepeni, a termički ga obrađivati na temperaturi većoj od 60 stepeni. Uvek treba proveravati da li je dovoljno prženo, pečeno, kuvano tj. da li je živo.
Takođe, reba redovno dobro oprati ruke toplom vodom i sapunom pre svakog obroka i pripremanja hrane kao i posle rada u bašti ili na spoljašnjem tlu gde se može doći u dodir sa izmetom životinja.
Voće i povrće uvek dobro operite jer je na zemlji parazit mogao da se nastani na njima.
Trudnice i deca treba da izbegavaju kontakt sa mačkama pogotovo sa lutalicama, a svoje mačke treba da hrane kupovnom i konzerviranom hranom kako se njihovi kućni ljubimci ne bi zarazili toksoplazmom ako pojedu miša ili pticu.
Redovno čistite izmet vaše mačke (kućnog ljubimca) jer parazit postaje aktivan i širi zarazu tek nakon jednog dana.
Ako radite u bašti ili napolju na zemlji ili imate kontakt sa ovcama i drugim životinjama koje mogu biti prenosnici zaraze obavezno nosite zaštitne rukavice kako ne biste došli u kontakt sa životinjskim izmetom.
