Uvodna napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera, daje osnovni pregled bolesti i eventualnog lečenja. Za sve konkretnije informacije, konsultovati sajtove koji sadrže stručne članke o poljoprivredi i uzgoju kruške.
Kruška se u Srbiji uzgaja veoma mnogo, kako na plantažama, tako i u okućnicama, ali ima i divljih krušaka. Plod kruške ima brojne načine upotrebe (sveža, u vidu soka, marmelade, rakije i sl.) Najčešće sorte kruške kod nas su Julska dekantkinja, Fetelova, Vilijamovka, Hardijeva, Žifardova, Hardenpontova, Dilova, Kaludjerka, Angulemka, Kleržo, Trevuska, Zimska Dekantkinja, Lukasova i druge.
Kruška uspeva na dubokom i rastresitom tlu. Krečna zemljišta nikako ne pogoduju uzgajanju kruške. Takođe, kruški pogoduje sunce, a mnoge sorte se mogu gajiti i na 800 m. Kruška se može kalemiti na podlozi dunje i gloga. Većina sorti kruške je otporna na mrazeve, i uspeva na većini zemljišta.
Kruška, svakako, ima brojne neprijatelje, napadaju je insekti, virusi, bakterije i gljive i za svaku od ovih bolesti u određeno doba godine potrebno je vršiti mere prevencije. Nije je jednostavno zaštititi, jer ni broj bolesti nije mali. Svakako, ne treba koristiti apsolutno sve preparate, već neke preventivne koji su osnovni, a zatim treba pratiti biljku, kako bi se znalo tačno koja ju je bolest eventualno napala. Najčešći neprijatelji kruške su kruškina buva, bakteriozna plamenjača, čađava pegavost lista, krastavost plodova, eriofidne grinje, lisne vaši, štitaste vaši, kruškina osa, kruškina stenica, kruškin smotavac, smotavac pokožice, skladišne bolesti, palež cvetova, nekroza grana i debla, kruškin cvetojed , kruškin drvotočac, šiškarica lišća itd.
Već u vreme zimskog prskanja biljku treba štititi od prezimljujućih oblika patogena; u fazi piljenja larvi krušku treba štititi od kruškine buve; u fazi mišjih ušiju je treba štititi od bakteriozne plamenjače, a već nedelju dana kasnije od grinja, kruškine buve i čađave krastavosti; dok su pupoljci zatvoreni neophodna je zaštita od čađave krastavosti; u vreme cvetanja je štititi krušku od sušenja cvetova i grančica, a u vreme precvetavanja od kruškine buve, rđaste grinje i krastavosti; zatim sledi period zaštite od lisnih vaši, smoravca i opet buva.
Kako prepoznati bolesti kruške?
Treba biti upoznat sa svim bolestima, a neki od simptoma su sledeći – krastavost kruške odlikuje se zaraženim lišćem koje po sebi ima okrugle pege, maslinastozelene boje. Pege se nešto kasnije javljaju i na plodovima.
Takođe, kada bolest napadne cvetove, oni postaju crne ili braon boje. Sivu pegavost lista kruške odlikuju sitne pege na licu lista, a te pege su duguljastog ili ovalnog oblika, veličine su od 2 do 3 mm, sive su boje im oivičene su tamnobraon bojom. Unutar pega se javljaju crne tačkice. Kruškinu gljivu odlikuju izražene žutonarandžaste pege koje su okruglog oblika, a veličina im je od 1 do 1.5 mm.
Takođe, unutar pega se pojavljuju crne tačkice; Bakterijski rak kruške odlikuju slični simptomi onima koji odlikuju bakterijski palež i treba ih prepoznati, kako se ove dve bolesti ne bi pomešale. Simptomi su nekroza pupoljaka, dehidriranost cvetova, kao i uveli cvetovi, koji ne otpadaju već ostaju pričvršćeni za stablo. Zaraza se sa cveća, uz pomoć kiše, može olako proširiti na grane ili, pak, na koru. Kada se proširi na grane, one menjaju boju, pa dolazi do nekroze. Nakon toga se grane suše i bivaju lako lomljive i krke. Rak korena vrata kruške odlikuje se time što vrat korena ima bolesno čokoladnosmeđe tkivo, a prelaz između zdravog i nezdravog tkiva je veoma blag. Ovako bolesno tkivo ima čudan miris koji podseća na miris badema. Rak vrata kruške se uvek dešava u proleće, a odlikuju ga crvene rane na mladim izdancima i grančicama, dok kasnije te iste rane postaju rak-ran, koje stvaraju koncentrične krugove okolo rane.
Kako se leče bolesti kruške?
Pre svega, sa zaštitom je neophodno početi pre nego što počne vegetativni period, a premazuje se mineralnim uljima i sredstvima na bazi bakra. U toku otalih perioda (leto, jesen i zima), najvažnije je koristiti kontaktne fungicide protiv krastavosti i ostalih bolesti koje napadaju krušku. Od fungicida se savetuju sledeći proizvodi: Merphan 80 0,3% (ili umesto njega, Polyram 0,25%), Chorus 0,03% i Actara 0,04% (ili umesto tog proizvoda, Kohinor 0,05%).
Takođe i nakon berbe je potrebna zaštita ubranih i uskladištenih plodova, kada je potrebno služiti se različitim agrotehničkim merama.
