Paradajz je jedna od najomiljenijih povrtarskih biljaka, čiji je crveni sočni plod sastojak nebrojenih recepata, jela, namirnica i proizvoda. Koristi se svež, prerađen i kao sastavni element mnogih industrijskih prehrambenih proizvoda. Paradajz je svakako jedna od najzastupljenijih povrtarskih kultura i predstavlja značajan deo ishrane i na našim prostorima.
Zasad paradajza zato mora da bude kvalitetno negovan i održavan, kako bi se sprečila oštećenja biljke i dobio bogat i zdrav prinos. Nekoliko oboljenja je karakteristično za paradajz, a ona zahtevaju poseban tretman i prevenciju. Bolesti koje najčešće napadaju paradajz su plamenjača, koncentrična pegavost i siva plesan.
Uslovi za gajenje paradajza
Obezbeđivanje dobrih uslova za nasad paradajza je jedan od ključnih koraka u sprečavanju eventualnih oboljenja biljke. Na šta obratiti pažnju pri uzgoju paradajza?
- Paradajzu pogoduje dobra cirkulacija vazduha, dovoljna osvetljenost i dovoljno prostora između samih biljaka.
- Sadnice paradajza treba da izgledaju zeleno, zdravo i lepo, sa jasno razgranatom struktrurom. Veći broj grana sugeriše i veći broj plodova, a važno je obratriti pažnju i na izgled korena.
- Preporučljivo je saditi paradajz iz da puta, pri čemu se drugi zasad sadi tri nedelje nakon prvog. To omogućava veći prinos, a takođe jedan zasad može davati kvalitetniju berbu, u zavisnosti od ostalih uslova koji mogu da utiču na razvoj biljaka.
- Pri cvetanju obavezno uklanjati grane bez cvetova ili sa jako malo cvetova. Sa javljanjem prvih plodova je dobro dodatno nahraniti biljku dodavanjem organskog đubriva oko stabla. Berbu vršiti kada su plodovi veliki i u punoj boji, a nikako ih ne ostavljati da trule na granama.
- Zasad navodnjavati adekvatno, u skladu sa uslovima. Na otvorenom, obavezno je zalivanje dva puta nedeljno u sušnom periodu, isključivo direktno na zemlju i ne po jakom suncu.
- Preventivno prskati biljku određenim preparatima, preporučljivo plavim kamenom, kao najmanje štetnom metodom.
Zaštita paradajza od plamenjače
Plamenjača je gljivično oboljenje, Phytophthora infestans, koje napada listove, stabljiku i plodove biljke. Prepoznatljivo je po flekama i tačkama nepravilnog oblika koje se pojavljuju na listovima i u početku imaju svetlu smeđu boju, a vremenom tamne i odumiru, dok su peteljke još uvek zelene, a na naličju se mogu zapaziti i beličasti tragovi. Fleke se javljaju i na stabljici, najčešće na spojevima same stabljike i listove. Zahvataju spoljašnjost ploda, u vidu malih tamnih i ulegnutih tačaka.
Glavni uzročnik su zaraženi krompiri, a zarazi doprinosi i vlažno vreme i temperature između 18 i 22 stepena Celzijusa. Praćenje temperature u rasadniku i obezbeđivanje adekvatnih uslova je od velikog značaja, a tretiranje hemijskim materijama se takođe vrši preventivno. U zaštiti se pokrivaju svi delovi biljke, a koriste se preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: iprovalikarb (0.3%) /karenca 14 dana, cimoksanil + famoksandon (0.3%)/karenca 14 dana.
Zaštita paradajza od koncentrične pegavosti
Koncentrčna pegavost, odnosno Alternaria solani je oboljenje koje se prenosi semenom, na kome može da opstane i do osamnaest meseci. Razvija se usled pogodnih temperaturnih uslova između 20 i 25 stepeni Celzijusa za klijanje konidija, dok micelik raste na optimalnih 26 do 28 stepeni.
Koncentrična pegavost se vrlo teško leči upotrebom fungicida, te je od ključne važnosti pripremiti zdravi zasad. Bolest opstaje i na biljnim ostacima zaraženog paradajza, te ga je neophodno uništiti. Za zdrav rasad je potrebno tretirati seme, sejanjem u sterilni supstrat, a za prevenciju nasad prskati svake nedelje fungicidima na bazi propina i metirama.
Zaštita paradajza od sive plesni
Siva plesan, Botrytis cinerea, je oboljenje koje je najprisutnije u zaštićenim prostorima za uzgoj paradajza. Veća vlažnost vazduha, manjak svetla, niža temperatura i drugi uslovi omogućuju razvoj gljivica koje napadaju tkivo biljke na oštećenim mestima ili na spojevima ploda i peteljke, pri čemu nastaje vlažno truljenje i oštećenje celog ploda ili više zbijenih plodova.
Prevencija sive plesni je pre svega redovna kontrola i održavanje vlažnosti vazduha i tla. Hemijsko tretiranje treba obavljati početkom prvog cvetanja biljke, fungicidima na bazi aktivnih supstanci iprodiona i vinklozolina.
