Uvodna napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera, daje osnovni pregled bolesti i eventualnog lečenja. Za sve konkretnije informacije, konsultovati sajtove koji sadrže stručne članke o poljoprivredi i uzgoju vinove loze.
Vinova loza se u Srbiji uzgaja veoma mnogo kako na plantažama, tako i u malim kućnim vinogradima. Plod vinove loze se u Srbiji konzumira u ogromnim količinama, a brojni su joj načini upotrebe (sveža, suva, u vidu soka, vina, rakije, kompota, marmelade, džema ili kao dodatak raznovrsnim receptima).
Najčešće sorte vinove loze kod nas su podeljene u 4 kategorije, a to su: bele stone sorte (Afus-ali, Muskat italija, Ljana, Medijana, Gročanka, Zimsko belo, Lasta, Julski muskat, Demir kapija, Viktorija, Beogradska rana, Kraljica vinograda, Matilda, Radmilo), crvene stone sorte (Kardinal, Straženski, Mišel Palijer, Ribijer, Hamburg, Moldava, Srbija, Bekmen, Blek medžik, Karmen, Volandovski drenak, Odeski biser, Muskat), bele vinske sorte (Bela, Muskat Otonel, Morava, Plemenka, Neoplanta, Sovinjon Beli, Šardone, Italijanski rizling (Graševina), Župljanka, Smederevka, Rajnski Rizling, Sila, Petra, Žilavka) i crvene vinske sorte (Prokupac, Portugizac, Tamjanika crna, Kaberne suvinjon, Merlot, Vranac, Slankamenka, Probus, Frankovka, Portugizac, Plovdina, Drenak, Crni burgundac (Pino Noar), Evita, Game bojadiser).
Neophodno je negovati i štititi švinovu lozue kako bi dobro rađala. Vinova loza je osetljiva biljka i potreno je vršiti gnojidbu, vršikanje, plijevljenje, obradu tla… Sve korake treba obaviti kako treba, jer se samo preskakanjem jednog koraka dovodi do toga da se izgubi prinos.
Vinovu lozu napadaju insekti, virusi, bakterije i gljive i za svaku od ovih bolesti u određeno doba godine potrebno je vršiti posebne mere prevencije. Nije je jednostavno zaštititi, jer ni broj bolesti nije mali. Svakako, ne treba koristiti apsolutno sve preparate, već neke osnovne, a zatim treba pratiti biljku, kako bi se znalo tačno koja ju je bolest eventualno napala, pa je shodno tome i lečiti. Neohodno je pridržavati se mera opreza, jer samo tako biljka može imati adekvatan prinos.
Najčešći neprijatelji vinove loze su siva trulež grozdova, bela trulež, crna trulež, crvenilo lista vinove loze, eskorioza vinove loze, eutipoza vinove loze, palež cvetova i grozdova, i najupornije – pepelnica i plamenjaca.
Već u vreme zimskog prskanja biljku treba štititi od plamenjače, pepelnice, eriofidne grinje, a u vreme bubrenja pupoljaka i pred cvetanje od plamenjače, pepelnice i grožđanih moljaca. U vreme precvetavanja treba štititi biljku od plamenjače, pepelnice i sive truleži, a u vreme formiranih bobica, zatvaranja grozda i formiranja grozda, od svih navedenih bolesti zajedno. Takođe, treba i korov suzbijati na vreme.
Kako prepoznati bolest vinove loze?
Treba biti upoznat sa svim bolestima, a neki od simptoma su sledeći – plamenjača se odlikuje uljanim mrljama i belim prevlakama koje kasnije postaju crvenkastosmeđe, a javljaju se prvo na listovima, dok se na cvetovima javlja smeđa boja; pepelnica se odlikuje belom prevlakom i sušenjem listova, peteljki, cvetova i bobicama; crvena palež se odlikuje trouglastim oblikom osušenih listova i pegama koje su u početku svetložute, a zatim crvenobraon; siva plesan se odlikuje žućkastim pegama koje postaju braon, pa se na mestu pega javlja siva prevlaka, a javlja se i na plodovima; crnu pegavost odlikuju tamnobraon zone sa svetlim ivicama na peteljkama, listovima, mladicama; crna trulež odlikuju nepravilne pege velike 1 do 5 mm, a takvih pega može biti oko 50 na samo jednom listu, boja im je svetlobraon, oivičene su tamnijom bojom, a unutar pega su crne tačkice; belu trulež odlikuju žućkaste i crvenkaste bobice, koje s vremenom postanu smežurane i na kraju otpadnu.
Kako se leče bolesti vinove loze?
Prskanje vinove loze je asolutno neophodno i treba ga vršiti po savetima prognozera. Jedan mali ispust može dovesti do toga da loza ne da plod uopšte. Zaštita vinove loze započinje u maju. Od preparata se koriste sitan, topaz, anvil ili neki slični fungicid. Tada se prvenstveno suzbija pepelnica. Quadris i kabriotop se, takođe, mogu korisititi u prvom prskanju, jer pored pepelnice, deluju i na plamenjaču, no tada je još rano za napad plamenjače.
Međutim, već krajem maja, neophodno je novo prskanje i ono se vrši upravo zbog napada plamenjače. Tada se koriste preparati milkal, ridomil, akrobat, equation i slični. Nakon toga sledi još dve ture od po 3 prskanja, fungicidima. Treba redovno menjati preparate jer bolesti umeju da razviju rezistensnost.
Takođe i nakon berbe je potrebna zaštita ubranih i uskladištenih plodova, kada je važno služiti se različitim agrotehničkim merama.
