Sve namirnice mogu se razvrstati na bazne i kisele, mada postoji i mali broj neutralnih namirnica. Pod pojmovima bazne i kisele namirnice podrazumeva se reakcija koju ove namirnice izazivaju u organizmu u procesu varenja. Alkalnost, odnosno kiselost neke namirnice, meri se pH faktorom. Svaka namirnica koja ima pH vrednost manju od 7 je kisela, dok je vrednost alkalnih namirnica veća od 7.
Dakle, što je pH vrednost namirnice niža, to je namirnica kiselija. Naš organizam bi trebalo da bude umereno bazan, ali brz način života i nezdrava ishrana čine naš organizam kiselijim nego što bi trebalo da bude, što dovodi do nastanka raznih bolesti i poremećaja u organizmu. Zato bi trebalo konzumirati namirnice koje nisu ni previše bazne ni previše kisele, odnosno potrebno je pravilno kombinovati namirnice, kako bi se uspostavio balans u organizmu.
Zdrav pH balans u telu treba da iznosi oko 7, a pravilnom ishranom on se može vratiti u normalu. U nastavu teksta ćete saznati nešto više o baznim i kiselim namirnicama i o tome kakvu reakciju izazivaju u organizmu.
Kada u organizam unesemo neku kiselu namirnicu, nakon njenog varenja, u našem telu ostaje kiseli ostatak, koji nagomilavanjem dovodi do stanja zvanog acidoza, odnosno preterana kiselost. Ovo stanje usporava funkcionisanje našeg celokupnog organizma i uzrokuje manjak energije i razne zdravstvene probleme, a može dovesti i do viška kilograma. Da bi telo neutralisalo višak kiselosti u organizmu, ono počinje da otpušta esencijalne minerale kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum itd. Da telo ne bi trošilo energiju i hranljive sastojke na taj način, potrebno je unositi alkalnu, odnosno baznu hranu. Alkalna hrana će osloboditi organizam kiselih ostatatka, regulisaće telesnu težinu i učiniće nas zdravim i energičnim.
Ono što je važno jeste da ne mora da znači da namirnice koje imaju kiseo ukus spadaju u kisele namirnice. Na primer, limun koji je kiseo, nakon varenja dobija veću pH vrednost, te zato spada u alkalne namirnice. Isto tako, meso i mlečni proizvodi imaju visoku alkalnu vrednost pre nego što uđu u organizam, ali posle varenja, njihova pH vrednost opada, pa tako meso i mlečni proizvodi spadaju u kisele namirnice. U nastavku sledi spisak alkalnih i kiselih namirnica.
Bazne (alkalne) namirnice
Heljda. Heljda spada u izrazito alkalne namirnice i predstavlja odličnu zamenu za pšenicu. Pored ostalih zdravstvenih koristi dobra je za prevenciju i lečenje kardiovaskularnih oboljenja.
Maslinovo ulje. Maslinovo ulje takođe spada u najvažnije alkalne namirnice. Ono sadrži vitamin E i mononezasićene masne kiseline, a zahvaljujući antiupalnom dejstvu dobro je za lečenje osteoartritisa i reumatoidnog artritisa.
Voće i povrće. Skoro svako sirovo voće i povrće je alkalno. Tu spadaju limun, avokado, mandarina, malina, umeboši šljiva, šargarepa, tikvice, mango, celer, smokve, krastavac, grejpfrut, češnjak, brokoli, grožđe, kivi, banana, zelena salata, rotkvice, jagode, ananas, spanać, kruške, pomorandže, rotkvice, lubenica, luk itd. Dinja je još jedna u nizu alkalnih namirnica koje su dobre za zdravlje, pre svega za zdravlje srca i krvnih sudova. Blitva i kupus, sa svojim antivirusnim, antibakterijskim i antikancerogenim delovanjem, spadaju u izrazito alkalne namirnice.
Osim sirovog voća i povrća, u alkalnu hranu spadaju i morske alge i gljive poput šampinjona i bukovače. Još neke namirnice koje smanjuju kiselost u organizmu i koje spadaju u alkalne su soja i proizvodi od soje, kao i orašasti plodovi poput badema i kokosa. Međutim, nakon termičke obrade ovi orašasti plodovi postaju kiseli, kao na primer sušeni kokos. Od semenki samo susam izaziva alkalnu reakciju.
Kisele namirnice
Brza hrana. U kisele namirnice spada pre svega brza hrana koja je bogata trans mastima i rafinisanim šećerima. Beli i smeđi šećer, veštački zaslađivači, kuhinjska so, belo brašno, topljeni sirevi, pržena hrana, lešnici, orasi, čokolada, sladoled, džem i masni namazi spadaju u izrazito kisele namirnice. Takođe, beli hleb, kolači i peciva dovode do kisele reakcije i do gubitka kalcijuma iz kostiju.
Kafa, alkohol, pušenje. Velike količine kofeina, raznih zaslađivača i alkohola, kao i pušenje takođe povećavaju kiselost u organizmu. Nemojte piti više od tri kafe u toku dana jer će na taj način doći do povećane kiselosti i do nastanka osteoporoze i drugih bolesti kostiju, usled gubitka kalcijuma.
Meso i mlečni proizvodi. Do kisele reakcije u organizmu često dolazi i zbog belančevina životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima. Kalcijum povećava alkalnu vrednost, pa će mlečni proizvodi biti više ili manje kiseli u zavisnosti od toga koliko kalcijuma sadrže. Istraživanja su pokazala da na svakih 10 g suvišnih belančevina koje unesemo u organizam, mi izgubimo oko 100 mg kalcijuma putem urina. Da ne bi došlo do gubitka minerala, nemojte preterivati sa belančevinama. Od mlečnih proizvoda najmanju kiselost imaju kozje sirovo mleko i surutka.
Pored navedenih, u kisele namirnice spadaju i kukuruz, ječam, raž, kikiriki, pistaći, kečap, ali i susamovo i bademovo ulje, tofu sir, paradajz, crni čaj itd. U voće koje izaziva kiselu reakciju spadaju šljive, brusnica, nar i borovnice, ali to ne znači da ove namirnice treba u potpunosti izbegavati. Takođe, sve semenke osim susama izazivaju povećanu kiselost u organizmu.
Nakon što ste saznali koje su namirnice alkalne, a koje kisele, treba znati i da je najbolje jesti sirovu hranu jer se kuvanjem povećava kiselost namirnica. Smatra se da je alkalna sirova hrana od ključnog značaja za zdravlje. Ono što je najvažnije za alkalnost našeg organizma, odnosno za izbalansiran pH nivo, jeste unos vode. Naime, treba imati u vidu da 70% našeg tela čini voda. Dakle, pijte dovoljne količine vode u toku dana (6-8 čaša), redovno vežbajte i trudite se da jedete malo više alkalnih namirnica, kako biste bili zdravi i puni energije.