Aronija (Aronia melanocarpa/Photinia melanocarpa), poznata i kao crna borovnica, je listopadni grm koji vodi poreklo sa istoka SAD-a.
Služi kao ukrasna biljka i prepoznaje se po grupisanim kremastobelim cvetovima koji cvetaju krajem proleća, kao i po tamnim listovima i tamnim bobičastim plodovima krajem jeseni. Veći grmovi dostižu visinu od 1 do 2 metra, pa se zato koriste i kao vetrobrani za granične plantaže.
Aroniji je potrebno vlažno i kiselo zemljište i dosta kiše tokom sezone rasta. Ljubičastocrna zrna veličine graška sakupljaju se u jesen. Zrna imaju jaku i ujednačenu boju i suv, jak i kiseo ukus.
Aronija je bila dobro poznata biljka starosedeocima i prvim doseljenicima, iako se još nije gajila u komercijalne svrhe u SAD-u. Međutim, u Danskoj, Istočnoj Evropi, i Rusiji (naročito u Sibiru), od ovog intenzivno obojenog voća jakog ukusa proizvodili su se sok i vino. Tamo su postojali programi uzgoja, pomoću kojih su stvorene vrlo produktivne i kvalitetne vrste.
Da bi se dobila visokokvalitetna proizvodnja, među vrstama odabranim za velike prinose treba izvršiti selekciju i odvojiti ih od onih predviđenih za ukrasne svrhe. Biljke ove sorte, na primer „nero“ i „viking“ dobijaju se iz specijalizovanih rasadnika, kao što su Rain tree (Kišno drvo) i One Green World (Jedan zeleni svet).
Lekovita svojstva aronije
Plodovi aronije sadrže veliku količinu antioksidanata, supstanci koje štite ćelije od štetnih efekata procesa oksidacije, koji izazivaju slobodni radikali. Jedan od ovih sastojaka je antocijan (ACN), biljni pigment koji daje tamnoljubičastu boju.
Prema jednom istraživanju Odseka za poljoprivredu SAD-a, od 100 vrsta hrane testiranih na ovaj sastojak, pronađen je u samo 24. U ovoj studiji pronađeno je 2,147 mg ACN-a u aroniji po porciji, što je mnogo više nego što je pronađeno u drugim vrstama hrane i čak četiri puta više nego u uzgojenim borovnicama. U ovoj studiji se navodi da sastojci aronije mogu pomoći u borbi protiv raka, bolesti srca, dijabetesa, čira na želucu, bolesti jetre, bolova u zglobovima, zapaljenja oka, alergija, kao i protiv prehlade i gripa.
Takođe mogu poboljšati pamćenje, usporiti starenje i unaprediti opšte zdravstveno stanje. Nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti plodova aronije.
1. Borba protiv kardiovaskularnih bolesti
Visok nivo holesterola u krvi može začepiti arterije, što povećava rizik od bolesti srca. Istraživanja koja su uključivala upotrebu bobičastog voća, naročito aronije, zabeležila su znatno snižavanje nivoa LDL (lošeg) holesterola u krvi. Zato aronija, kao i ostale vrste bobičastog voća, naročito povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
2. Smanjuje upale
Dugotrajno oticanje je štetno za zdravlje, jer može izazvati oštećenja tkiva, koja izazivaju pojavu brojnih bolesti kao što su astma, artritis, upalna bolest creva i sindrom iritabilnog kolona. Plodovi aronije imaju antiinflamatorna svojstva.
Ako uvrstite aroniju u svakodnevnu ishranu, možete biti sigurni da vas prehlada i grip neće oboriti uskoro jer se bori protiv bakterija i virusa i jača imunološki sistem. U jednoj bugarskoj studiji dokazano je da je sok od borovnice zbog svog sastojka antocijana imao antiinflamatorno dejstvo na oticanje izazvano histaminom i serotoninom.
3. Bori se protiv raznih vrsta raka
Proces oksidacije oštećuje ćelije i dovodi do pojave raznih vrsta raka. Flavonoidi koji se nalaze u plodovima aronije pročišćavaju ćelije i neutralizuju štetno dejstvo procesa oksidacije.
4. Štiti urinarni trakt
Infekcije urinarnog trakta pogađaju mnogo ljudi širom sveta. Njih prvenstveno izaziva ešerihija koli. Simptomi su ponovljena i/ili učestala potreba za mokrenjem, nelagodnost pri mokrenju i mutan urin. Opšte je poznato da se bobičasto voće efikasno bori protiv urinarnih infekciija, aronija i 5 do 10 puta više od ostalih vrsta zahvaljujući većim dozama hininske kiseline, koja ima blagotvorno dejstvo kod urinarnih infekcija.
Jedno istraživanje je pokazalo da aronija vrlo efikasno zaustavlja rast mikroorganizama, uključujući i bakterije kao što je ešerihija koli, te stoga blagotvorno deluje na celokupno zdravlje urinarnog trakta.
5. Unapređuje cirkulaciju i jača krvne sudove
Plodovi aronije poboljšavaju cirkulaciju, jačaju krvne sudove i smanjuju rizik od bolesti srca. Slobodni radikali su definitivno izazivači mnogih bolesti, a plodovi aronije ih efikasno uništavaju i time sprečavaju razvoj bolesti poput dijabetesa i bolesti srca.
6. Normalizuju krvni pritisak
Aronija održava normalne vrednosti krvnog pritiska. Tamno obojeni plodovi sprečavaju sužavanje krvnih sudova i drže vrednosti krvnog pritiska podalje od „opasne zone“. Sok ili čak čaj od aronije se preporučuje osobama koje imaju problema sa cirkulacijom i visokim krvnim pritiskom.
7. Gastroprotektivno svojstvo
Aronija uspešno leči stomačne probleme kao što su čir i dijareja. Ta teorija je ponovo ispitivana na životinjama 2004. godine, u kojoj je dokazano da antioksidansi u aroniji imaju gastroprotektivno svojstvo na akutno krvarenje iz želuca kod pacova.
Ova studija je sugerisala naučnicima da aronija može biti prirodan efikasan lek za stomačne probleme kod ljudi (ukljulujući i čir na želucu). Suva aronija je takođe efikasna kod problema sa bubrezima i želucem.
8. Prevencija i lečenje dijabetesa
Postoji mnogo studija o tome kako plodovi aronije utiču na osobe koje pate od dijabetesa. Jedna od njih je dokazala da upotreba ovog „super“ bobičastog voća ne povećava nivo glukoze u krvi, i da ga čak i smanjuje. Aronija može preduprediti pojavu dijabetesa i ostalih pratećih problema. U još jednoj bugarskoj studiji dokazano je da je nezaslađen sok od aronije dragocen dodatak terapiji pacijentima koji boluju od dijabetesa.
9. Antikancerogeno svojstvo
U kontekstu gastroprotektivnog svojstva, plodovi aronije takođe imaju antikancerogeno svojstvo. Tamno obojeni plodovi se dokazano bore protiv raka, posebno protiv raka debelog creva. U jednoj studiji iz 2003. godine dokazano je da ovo voće obezbeđuje sve neophodne sastojke za prirodnu odbranu od raka.
Članak pod nazivom „Voće tamnije boje može pobediti rak“ govori o pronalascima istraživača sa Državnog univerziteta u Ohaju, koji su ustanovili da voće tamnije boje i bobičasto voće mogu pobediti rak. U tom članku se navodi da je antocijan usporio razvoj kancerogenih ćelija 50% do 80% bez uticaja na zdrave ćelije.
10. Zaštita očiju
Plodovi aronije u sklopu svojih mnogobrojnih zdravstvenih prednosti nude i zaštitu za oči. Ovi super plodovi imaju visok sadržaj karotena koji štiti ćelije od oštećenja i sprečava formiranje katarakte. Takođe obiluju antioksidativnim flavonoidima, kao što su lutein i zeaksantin.
Zeaksantin štiti oči od delovanja ultraljubičastih zraka, te stoga sprečava pojavu degeneracije makule, koja se javlja kod starijih osoba, i zapaljenje očiju (uveitis). Japanski naučnici već dugo ispituju efekte sirovog ekstrakta aronije na zapaljenje očiju.
11. Kontrola telesne težine
Plodovi aronije pomažu u kontroli telesne težine. Aronija takođe može sprečiti gomilanje sala oko stomaka, što je problem koji muči mnoge ljude.
12. Hepatoprotektivno svojstvo
Aronija može sprečiti nastanak oštećenja jetre. Jedna studija na pacovima pokazala je da je lečenje u kombinaciji sa ekstraktom aronije efikasno zaustavilo toksično dejstvo kadmijuma na bubrege i jetru i da je proces koji dovodi do odumiranja ćelija izazvan karbon tetrahloridom zaustavljen.
13. Antioksidativna svojstva
Brojne studije su pokazale pozitivne efekt antioksidanata u aroniji. Oni se bore protiv slobodnih radikala i pospešuju delovanje tumorskih supresanata koji se bore protiv oštećenja nastalih prilikom kontakata sa kancerogenim supstancama.
14. Prevencija srčanog udara
Prema jednoj studiji, ekstrakt plodova aronije efikasno sprečava srčani udar jer:
• Sprečava sužavanje arterija
• Snižava nivo ACE-a, hemijskog jedinjenja koje sprečava proces vazodilatacije. (Vazodilatacija je širenje krvnih sudova, što dovodi do manjeg otpora prilikom cirkulacije krvi i do snižavanja krvnog pritiska).
• Snižava nivo LDL holesterola, koji se taloži na zidovima arterija i izaziva njihovo sužavanje.
Istorija plodova aronije i zanimljivosti
Aronija je zapravo listopadni grm koji raste u Severnoj Americi, posebno kao divlja samonikla biljka na području od Nove Škotske do Floride i širom Srednjeg zapada. Ima tamnozelene listove, koji postaju crveni na jesen. Beli cvetovi se obrazuju u proleće, a zatim daju tamnoljubičaste, skoro crne plodove. U Severnoj Americi se, zahvaljujući svojoj lepoti, koristi kao ukrasna biljka i korisna je za upijanje vode iz močvarnih područja. Plodovi su vrlo kiselog ukusa zbog visokog sadržaja tanina, ali neposredno pre žetve postaju slatki.
Biljka je preneta u Rusiju u drugoj polovini 19.veka, a zatim se gajila u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Aroniju su dosta istraživali ovi narodi u okviru projekata za čiju su realizaciju pomenute zemlje davale nalog, pokušavajući da je iskoriste za unapređenje zdravlja pravljenjem raznih preparata za ishranu i lečenje. Stekla je popularnost kao zdrava hrana i njeni plodovi i sok se koriste za pravljenje domaćih napitaka, džemova, nadeva, vina, itd. Sok od aronije ima jedinstven prijatan opor ukus koji podseća na brusnicu, sa slađim notama borovnice. Njen sok i ekstrakt se koriste u medicinske svrhe.
Vrste plodova aronije
Postoje mnoge vrste plodova aronije, među kojima su najčešće one koje daju crne plodove i one koje daju crvene plodove.
1. Crvena aronija:
Dostiže visinu od 2 do 4m, a retko 6m. Širina listova je od 5 do 8cm. Cvetovi su beli ili bledoroze boje, širine od 1cm. Plodovi su crveni, širine od 4-10mm i opstaju preko zime.
2. Crna aronija
Niža je od crvene i dostiže visinu od 1 do 3m. I listovi su manji, širine do 6cm. Cvetovi su uvek beli, čija je širina od 6 do 9mm. Nema ih preko zime.
3. Ljubičasta aronija
Ovo je mešavina prethodne dve vrste aronije. Širina plodova je od 7 do 10mm, a boja im varira od tamnoljubičaste do crne.
Upotreba aronije
Plodovi aroniije deluju kao astringenti (imaju svojstvo stezanja) i njima se često hrane poljske ptice i male divlje životinje. Ljudi koji ih otkriju jedva čekaju sezonu žetve kako bi uživali u njihovom jedinstvenom ukusu. Lokalni kuvari veruju da ako volite da jedete divljač, posebno ćete uživati u namazima od aronije. Oni se odlično slažu uz divlju patku.
• Iskoristite svoj omiljeni recept za žele, sa pektinom i šećerom po ukusu, i napravite žele od aronije. Bez pektina ćete dobiti neverovatan i jedinstven sirup za palačinke i vafle.
• Takođe, od nekoliko kašika džema od aronije dobija se nov ukus sladoleda
• Da biste napravili džem, kuvajte sok dok ne dostigne željenu gustinu, što ćete proveriti stavljanjem vrlo male količine na tanjir.
• Buter od aronije i jabuke je još jedan ukusan izbor hrane.
• Sok od crne aronije se koristi kao prirodni ekstrakt za pojačavanje boje neke hrane, kao što su čaj i voćni namazi.
3 načina da uvrstite aroniju u svoju ishranu
Jedite ih sveže plodove aronije
Da li znate da je 100g ovih plodova dovoljno da zadovolji 35% dnevnih potreba za vitaminom C?
U Viskonsinu, saveznoj državi u SAD-u, postoje obilne zalihe aronije koje mnogi stanovnici konzumiraju sveže, a neki ih jedu sa jogurtom, ovsenom kašom, smutijima ili ih dodaju u peciva.
Pijte sok od aronije
Sa svakom čašom soka od aronije unosite 25mg natrijuma, 21,7g ugljenih hidrata, 33,3mg kalcijuma i 250mg kalijuma.
Uzimajte suplemente od aronije
Za neke osobe je najjednostavniji način da uvrste aroniju u ishranu uzimanje prirodnih suplemenata sa aronijom. Ako uzimate suplemente, nećete imati koristi samo od aronije, već i od ostalih supstanci koje se dodaju u njih, kao što su probiotici.
Biranje i čuvanje
U prirodi aronija se bere i može se konzumirati odmah posle pranja. Ako ih kupujete u prodavnicama, birajte sveže i jednobojne plodove čiste i sjajne površine. Bacite vlažne i šarene plodove, jer oni obično šire buđ na ostale plodove.
Aronija se može čuvati u frižideru nedelju dana. Operite ih hladnom vodom pre upotrebe kako bi njihova tekstura ostala cela.
Nedostaci
Aronija sadrži oksalnu kiselinu, supstancu prisutnu u nekim vrstama voća i povrća, koja se procesom kristalizacije može pretvoriti u oksalate u urinarnom traktu kod nekih osoba. Stoga, osobe koje imaju istoriju stvaranja oksalata u urinarnom traktu ne treba da konzumiraju ovakvo voće i povrće u preteranim količinama, naročito ne iz porodice Brassica. Ove osobe treba da unose veće količine vode. Oksalna kiselina takođe ometa apsorpciju minerala kao što su magnezijum i kalcijum.
