Cista na jajniku je benigna formacija i vrsta dobroćudnog tumora koja se pojavljuje na površini jajnika. To je šupljina ispunjena tečnošću i obložena je sluznicom koja luči tečnost koja je ispunjava. Ciste na jajnicima se javljaju usled toga što se folikulum (mešak) u kome se jaje proizvodi nije provalio ili rupturirao, kako lekari kažu. Tako cista ostaje umesto da bude apsorbovana.
Mada u je u većini slučajeva bezopasna, cista na jajniku je uporna bolest jer često ima tendenciju vraćanja nakon što se ukloni. U današnje vreme gotovo da na postoji žena koja nekada u svom životu nije imala neku tegobu ili problem koji su uzrokovani cistama na jajnicima. Ove izrasline se javljaju u svim životnim dobima polno zrelih ženskih osoba, kako starijih, tako i mlađih. Ciste na jajnicima se formiraju nakupljanjem tečnosti iz tkiva, a ne uobičajenim procesom razmnožavanja ćelija.
Statistika pokazuje da se cista na jajniku dijagnostikuje kod 30% žena koje imaju redovan menstrualni ciklus i kod 50% žena sa neredovnim menstrualnim ciklusom.
U moguće uzroke formiranja cisti spadaju ranija infekcija koja je izazvala zadebljanje spoljašnjeg omotača jajnika, kao i razni poremećaji u funkciji jajnika. Njihova veličina može biti različita i kreće se od veličine graška do veličine šljive.
Koji su simptomi postojanja ciste na jajniku?
Mnoge žene godinama ne znaju da imaju ciste na jajnicima jer se može desiti da simptomi potpuno izostanu i da žena ne oseća nikakve tegobe koji bi ukazivale na postojanje ciste. Zbog toga se preporučuju redovni ginekološki i ultrazvučni pregledi kako bi se ciste, ukoliko postoje, blagovremeno otkrile i sanirale da ne bi prouzrokovale dalje neprijatnosti.
Neki od najčešćih simptoma postojanja ciste na jajniku su neredovna i bolna menstruacija, bolovi u donjem delu stomaka, bol pri snošaju, pritisak iznutra, problemi sa varenjem, otečenost stomaka i prekomerno mokrenje.
Koje vrste cista postoje i kako se leče?
Ciste na jajnicima mogu se podeliti u više vrsta. Osnovna podela je na funkcionalne i nefunkcionalne ciste i svaka od njih ima svoje podvrste.
Funkcionalne (vodene) ciste. Funkcionalne ciste su benigne formacije uzrokovane poremećajem u funkciji jajnika. Nazivaju se još i vodene ciste i dele se na folikularne, luteinske i krvareće ciste.
Folikularne ciste. Do formiranja folikularnih cista dolazi kada izostane pucanje folikula u periodu ovulacije. Mogu nastati bilo kog meseca ciklusa kada ne dođe do pucanja folikula i mogu dostići veličinu od 6 cm. Folikularne ciste su zapravo male kesice ispunjene tečnošću i nalaze se na površini jajnika, budući da ne nastupa pucanje i apsorpcija folikula. Folikularna cista se može formirati usled neke ranije infekcije koja je uzrokovala zadebljanje spoljašnjeg omotača jajnika, zbog čega folikul ne uspeva da se oslobodi. Ova vrsta ciste se formira i usled nekog od poremećaja funkcije jajnika, koji se odnose na probleme sa ovulacijom, kao što su neredovnost, abnormalnost ili potpuni izostanak. Neredovni menstrualni ciklusi ili njihov potpuni izostanak najčešće ukazuju na poremećaje funkcije jajnika. Isto tako, čest izazivač formiranja folikularnih cista je i sindrom policističnih jajnika, kao i razni hormonski disbalansi, poput hiperprolaktinemije.
Folikularne ciste često ne moraju davati nikakve simptome, ali mogu da izazovu poremećaje menstrualnog ciklusa koji ukazuju na njhovo prisustvo. Folikularne ciste većih dimenzija mogu vršiti pritisak na okolna tkiva, pri čemu mogu izazvati bol u donjem delu stomaka, neugodnost pri mokrenju i bol tokom polnog odnosa. Folikularna cista može da rupturira (pukne) i tada se može javiti oštar bol u donjem delu stomaka, osetljivost tog područja na pritisak, čak i mučnina i povraćanje. Budući da su ovi simptomi veoma slični simptomima kod zapaljenja slepog creva, često se dešavaju greške u dijagnozi.
Lečenje folikularnih cista. Ako su folikularne ciste male i mnogobrojne i ne daju nikakve simptome, obično se ne daje nikakva terapija jer vrlo često nestanu same od sebe. Višestruke i ciste većih dimenzija koje izazivaju i ukazuju na poremećaj funkcije jajnika treba hirurški odstraniti. Kod pacijentkinja koje su u nekom periodu života imale folikularne ciste, bez obzira da li su same nestajale ili su uklonjene hirurškim putem, postoji veliki rizik od njihovog ponovnog javljanja. Zbog toga takve žene treba da obavljaju redovne ginekološke preglede kako bi se probem držao pod kontrolom i kako bi se izbegle dodatne tegobe i komplikacije.
Luteinske ciste (ciste žutog tela). Luteinske ciste nastaju u drugoj fazi ciklusa pošto folikul pukne i formira se žuto telo. U normalnom procesu folikulum iščezava pošto jaje izbije iz jajnika. Međutim, ponekad se može desiti da se on pretvara u vrećicu, koja može biti ispunjena i krvlju. Luteinske ciste zapravo predstavljaju uvećanje žutog tela pri čemu se ono ispunjava tečnošću. Ova vrsta ciste može dostići veličinu mandarine, pa čak može biti i veća. Luteinske ciste se takođe ubrajaju u funkcionalne ciste i najčešće se formiraju na oba jajnika.
Ciste žutog tela često ne pokazuju nikakve simptome i uglavnom iščezavaju same od sebe. Međutim, može se desiti da izazovu slične tegobe kao kod drugih problema sa jajnicima, a najčešće su poremećaji menstrualnog ciklusa. Ako je cista prevelika, može izazvati bol, a njeno pucanje izaziva akutni oštar bol, mučninu, povraćanje, teškoće pri mokrenju, bol tokom seksualnog odnosa, kao i nadutost i osećaj punoće u donjem delu stomaka. Ovakvo stanje takođe podseća na simptome zapaljenja slepog creva i vanmaterične trudnoće i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Lečenje luteinskih cista. Pored pomenute hitne hirurške intervencije, kojoj se mora pribeći kada dođe do pucanja ciste, u većini slučajeva i ciste žutog tela se spontano povlače i dovoljno je njihovo redovno praćenje ultrazvukom. Mogu se davati i hormonski preparati u drugom delu ciklusa kao deo terapije. Njih određuje ginekolog, a kao preventiva njihovog formiranja i rasta prepisuju se i kontraceptivne pilule.
Krvareće ciste. Krvareće ciste nastaju kada folikul pri pucanju ošteti krvnu žilu i nastavi da krvari. Glavni simptom njihovog prisustva je bol sa jedne strane stomaka. U većini slučajeva krvarenje prestaje samo od sebe, ali ukoliko se to ne dogodi, obavlja se hirurški zahvat.
Dobroćudne tumorske ciste. Ove vrste cista se takođe često javljaju, ali nisu vezane za ovulaciju, kao što je to slučaj kod funkcionalnih cista. Postoji više vrsta ovih cista, a najčešće su dermoidna i endometrioidna.
Dermoidna cista. Dermoidna cista je zapravo vrsta dobroćudnog tumora i najčešće pogađa mlade žene. Ova cista sadrži različita tkiva, a njenu šupljinu ispunjava gusta lojna masa, koja može sadržati elemente kostiju, hrskavice, kože, mišića, čak i rudimentiranih organa. Ne zna se pouzdano uzrok njihovog formiranja. Dermoidne ciste često nemaju nikakve simptome i otkrivaju se sasvim slučajno pri ultrazvučnom pregledu. Ponekad se mogu javiti bolovi u stomaku i maloj karlici, kao i abdominalno krvarenje iz materice. Dermoidne ciste su sklone zapaljenjima i mogu izazvati torziju jajnika, odnosno uvrtanje jajnika, koje može dovesti do daljih komplikacija. Ovo stanje ometa pravilno snabdevanje krvlju i izaziva oštre bolove u stomaku.
Lečenje dermoidnih cista. Dermoidne ciste se odstranjuju hirurškim putem.
Endometrioidna cista. Endometrioidne ciste se formiraju zajedno sa stanjem koje se zove endometrioza. Endometrioza je prisustvo ćelija endometrijuma (unutrašnjeg sloja materice) nalaze na niz drugih mesta u telu, izvan materice. Tkivo sluzokože materice, odnosno endometrijuma, se tada nalazi na površini jajnika, usled čega može doći do formiranja cista. Ove ciste su najčešće ispunjene krvlju i mogu da dostignu veličinu i do 20 cm.
Endometrioidne ciste mogu da prerastu u maligni tumor i mogu da izazovu neplodnost. Simptomi prisustva ove ciste, kao što su neodređeni bolovi u stomaku, bolovi u karlici ili tokom odnosa i obilno menstrualno krvarenje ili krvarenje između ciklusa podsećaju na neke druge bolesti.
Lečenje endometrioidnih cista. Endometrioidnu cistu je potrebno lečiti hirurškim putem. Terapija podrazumeva i lekove protiv bolova ili hormone, ali da bi se potpuno odstranla, neophodna je hirurška intervencija.
Pored primene konvencionalne terapije kod prisustva cista na jajnicima, njih je moguće lečiti i narodnim lekovima. U nastavku teksta ćemo saznati koje su najbolji prirodni lekovi za ciste na jajnicima.
Koji su najbolji prirodni lekovi za lečenje ciste na jajniku?
Aloe vera. Listove aloe vere stavite u frižider na dve nedelje. Potom ih sitno izrendajte, iscedite sok iz njih i pomešajte ga sa medom. Stavite istu količinu soka i meda. Zagrejte kašičicu ove smese i njome natopite tampon. Stavite u vaginu i držite preko noći. Koristite deset dana, a zatim napravite pauzu, pa ponovite.
Vino i bilje. Pomešajte po 3 supene kašike hajdučke trave, kantariona i preslice. Sve to stavite u litar belog vina i ostavite da odstoji 10 dana. Procedite i pijte svako jutro na prazan stomak po jednu čašicu od 30 ml, kao rakiju. Popiti celu flašu.
Čaj za ciste. Jednu kafenu kašičicu osušenog cveta nevena i isto toliko hajdučke trave prelijte sa 250 ml vrele vode. Voda ne treba da proključa. Poklopite i ostavite da odstoji 10 minuta. Sušene biljke koje koristite u pripremi ovog čaja ne smeju biti starije od 6 meseci jer posle toga gube svoja lekovita svojstva. Ovaj čaj je potrebno piti 6 nedelja, svako jutro po jednu šolju.
Orah. Očistite orah i iseckajte ga što sitnije. Četiri kašike stavite u šerpu i prelijte sa 3 šolje ključale vode. Kuvajte 20 minuta, a zatim ohladite i procedite. Pijte tri puta dnevno, najbolje po pola čaše.
Čuvarkuća. Svakog dana pre svakog obroka pojedite tri puta po tri lista čuvarkuće. Ako imate problema s varenjem, iscedite sok iz 5-6 listova i popijte.
Drugi način upotrebe čuvarkuće: 300 g čuvarkuće sameljite, prelijte medom i držite u frižideru u zatvorenoj tegli. Pijte tri puta dnevno po jednu supenu kašiku. Uz ovaj lek najbolje je da konzumirate čaj od koprive, nevena i hajdučke trave (50 g svakog sastojka). Supenu kašiku ove mešavine prelijte sa 200 ml vrele vode i ostavite da odstoji pola sata. Ovaj čaj treba piti 5 puta dnevno.
