Histeroskopija – priprema, kada se i kako radi, oporavak

Histeroskopija i interventna histeroskopija predstavljaju dijagnostičko-terapijske minimalno invazivne intervencije vizualizacije unutrašnjosti kanala grlića materice, kao i same materice. Ovo su relativno savremene metode koje poslednjih godina, posebno sa usavršavanjem i boljim performansama instrumenata, koji su sve manji i sa sve boljom vizualizacijom, dobijaju sve više na značaju.

Histeroskopija može biti dijagnostička i operativna procedura. Pomoću dijagnostičke histeroskopije moguće je pregledati unutrašnjost materice, sluznicu i jajovode ili uzeti isečak tkiva za biopsiju. Dijagnostička histeroskopija je bezbolna procedura, te je pacijentkinje odlično podnose, zbog čega se može izvoditi čak i bez anestezije ili se, ukoliko je to potrebno, daje lokalna anestezija. Pomoću operativne histeroskopije mogu se ukloniti endometrijalni i cervikalni polipi i ožiljci, može se obaviti resekcija septuma i priraslica, mogu se ukloniti submukozni i nascetni miomi itd.

Histeroskopija se obavlja pomoću histeroskopa (tankog teleskopa malih dimenzija) koji se unosi u materičnu duplju kroz vaginu i grlić materice. Histeroskop je zapravo instrument sa optičkim vlaknima i dug je oko 9 do 12 cm. Optička vlakna su poput ogledala i omogućavaju prenos slike do oka lekara tako što se udružuju  u jedinstvenu sliku pomoću složenog sastava sočiva. Unutar histeroskopa nalazi se nekoliko prolaza u koje se mogu umetnuti pomoćni instrumenti, kao što su klešta, četkica za citologiju, laser, kauter i sisaljka. Kroz instrument se takođe mogu ubaciti  vazduh i voda, čime se omogućava čišćenje sluznice i njen bolji prikaz. Na glavi ili ručki endoskopa nalaze se dva kontrolna uređaja kojima se upravlja vrhom instrumenta i može se pokretati gore-dole i levo-desno. Glava endoskopa je povezana sa posebnim izvorom hladnog svetla. Dodatna oprema obuhvata dodatni pogled za drugog operatera, ultrazvučnu sondu i uređaje za fotografsko i video snimanje.

Histeroskopija - priprema, kada se i kako radi, oporavak

loading...

Uz pomoć tečnosti koja se aplicira u materičnu sluzokožu sagledava se endometrijum. Histeroskopija se izvodi u lokalnoj anesteziji i uglavnom je bezbolna, dok se interventna histeroskopija može izvoditi u opštoj ili lokalnoj anesteziji. Svaka faza pregleda i intervencije pomoću histeroskopije snima se na kompakt disku u DVD formatu, pa je sa rezultatom histeroskopije moguće izvršiti naknadne konsultativne preglede od strane drugih lekara, uključujući i ginekologe i patologe. Ova činjenica je od posebne važnosti za pacijentkinje koje se pripremaju za neku od procedura asistirane reprodukcije kao što je In Vitro Fertilizacija (IVF).

Koje su indikacije za obavljanje histeroskopije?

Histeroskopija i interventna histeroskopija vrše se u slučaju sledećih oboljenja i stanja: endometrijalni popili, pri čemu se histeroskopijom dobijaju ultrazvučne slike polipa materice u 3D formatu, zatim cervikalni polipi, submukozni miomi, nascetni miomi, ciljana biopsija endometrijuma, Asermanov sindrom, nejasni oblici steriliteta, proksimalne opstrukcije jajovoda, anomalije materice, abnormalna krvarenja  iz materice, maligna oboljenja kanala grlića, maligna oboljenja sluzokože materice, uklanjanje spirale i priprema za IVF.

Koje vrste histeroskopije postoje?

Postoje dve vrste histeroskopije: kontaktna, odnosno gasna histeroskopija i protočna histeroskopija. Za razliku od gasne histeroskopije, protočna histeroskopija pruža najveći komfor pri radu i najveću bezbednost pacijentkinja. Prednost protočne histeroskopije takođe je sadržana u dobroj vizualizaciji operativnog polja i preciznoj distenziji uterusa, što daje treću dimenziju materičnoj duplji. Iz svih ovih razloga protočna histeroskopija pruža najveći komfor pri izvođenju histeroskopskih intervencija.

Koje su prednosti histeroskopije?

Histeroskopija ima niz prednosti u odnosu na druge procedure, jer je kod ove intervencije oporavak kratak (već istog dana nakon histeroskopskog pregleda može se nastaviti sa uobičajenim aktivnostima), zatim, nakon obavljene histeroskopije nije potrebno piti mnoštvo analgetika, kao što je to slučaj sa nekim drugim metodama. Osim toga, pomoću histeroskopije je moguće istovremeno postaviti dijagnozu i rešiti problem, zbog čega se izbegava nepotrebno podvrgavanje mnoštvu drugih pregleda koji često predstavljaju veliki finansijski trošak za pacijentkinju.

Kako izgleda priprema pacijentkinje za histeroskopiju?

Priprema pacijentkinje za histeroskopski pregled podrazumeva brijanje vagine i apstinenciju od jela i pića u trajanju od najmanje pet sati ako se intervencija izvodi u opštoj anesteziji. Takođe je neophodan i uredan nalaz vaginalnog i cervikalnog brisa. Histeroskopski pregled je najbolje vršiti prvog dana nakon prestanka menstrualnog ciklusa. Ne preporučuje se za vreme trajanja menstrualnog ciklusa. Može postojati i potreba za hormonskom pripremom, ali to zavisi od indikacija za histeroskopiju.

Koje su kontraindikacije i neželjeni efekti histeroskopije?

Histeroskopski pregled se ne preporučuje u veoma malom broju slučajeva. Ovo se uglavnom odnosi na postojanje trudnoće i aktivnih infekcija genitalnog trakta, kao što su kolpitis, adneksitis i parametritis.

Do neželjenih efekata i komplikacija kod histeroskopije retko dolazi. Najčešće komplikacije su materične kontrakcije koje pacijentkinje registruju kao bol u donjem delu trbuha, dok su komplikacije poput hipotermije, hiperhidracijskog sindroma, krvarenja i diseminacije infekcija veoma retke i relativno su jednostavne za lečenje.

U nastavku teksta ćemo saznati kako izgleda histeroskopski pregled, šta je potrebno raditi pre, a šta posle intervencije, a šta treba izbegavati, da li se javljaju neke tegobe posle histeroskopije i kako izgleda oporavak na osnovu iskustva pacijentkinja.

Kakva su iskustva pacijentkinja kod histeroskopije?

Histeroskopija se uglavnom izvodi u lekarskoj ordinaciji, ređe u bolnici, a postupak je ambualntni, tj. ne ostaje se u bolnici nakon intervencije. Ukoliko je reč o dijagnostičkoj histeroskopiji, pacijentkinjama se savetuje da ne doručkuju na dan intervencije, a ako se radi operativna histeroskopija, pacijentkinje moraju da sprovedu post 12 sati pre operacije zbog opšte anestezije. Histeroskopski pregled, prema rečima pacijentkinja, traje u proseku od pola sata do dva sata sa pripremom i oporavkom i radi se u opštoj ili lokalnoj anesteziji.

Oporavak od histeroskopije je jako kratak. Nakon intervencije gotovo da nema tegoba, osim ošamućenosti od anestezije, blage vrtoglavice, a moguće je i osećati slabe grčeve u donjem delu trbuha. Što se tiče stvari koje treba izbegavati kod histeroskopije, kao što je već pomenuto kada je operativna histeroskopija u pitanju, pre intervencije se savetuje post u trajanju od 12 sati ili izbegavanje doručka kod dijagnostičkee histeroskopije. Na dan kada je zakazana intervencija ne preporučuje se naporno vežbanje, kao ni upravljanje motornim vozilima posle intervencije zbog dejstva anestezije. Zatim, ne savetuje se upražnjavanje seksualnih odnosa dva-tri dana nakon histeroskopije. Dovoljno je uzeti jedan dan slobodno za oporavak, a nakon toga, pacijentkinja se može slobodno vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Sponzorisano:

Loading...
loading...