Hrononutricija predstavlja relativno mlad program ishrane koji je u decenijama koje su iza nas, tačnije 1986. godine, prvi put kreiran od strane doktora Alaina Delabosa. T
ek nakon više od dve decenije, odnosno 2009. godine, ovaj program ishrane je registrovan i našao je svoju primenu i kod nas.
Šta tačno podrazumeva hrononutricija?
Hrononutricija nije uobičajen program ishrane, u njeno usavršavanje i kreiranje uključen je veliki broj različitih stručnjaka iz oblasti brojnih grana medicine i nutricionizma.
Najjednostavnije rečeno, ovaj program predstavlja ishranu uokvirenu određenim pravilima koja se odnose na prvom mestu na vreme uzimanja obroka i vreme konzumiranja određenih vrsta namirnica.
Drugim rečima, u okviru hrononutricije određene vrste namirnica i određeni obroci, treba da se uzimaju u određeno vreme. Sve to treba da se obavlja planski i upriličeno ritmu po kom funkcioniše ljudsko telo.
Šta to tačno znači?
To znači da u određenim periodima dana, recimo ujutru, treba konzumirati isključivo namirnice čiji sastav odgovara potrebama organizma u tom periodu. Na primer ujutru, kada je potreba organizma za energijom pojačana i kada sve funkcije u organizmu zahtevaju maksimalan pogon, treba konzumirati energetske obroke, pune ugljenih hidrata. U toku dana, kako aktivnost organizma opada i kako se njegove potrebe menjaju, tako treba menjati i izbor namirnica.
Uz sve to, važno je i koliko vremensko rastojanje napravite između obroka, ali i kada konzumirate prvi obrok, kada drugi, kada treći i koliko imate obroka.
Koliko obroka tokom dana podrazumeva hrononutricija?
Hrononutricija, podrazumeva najmanje tri dnevna obroka, dakle doručak, ručak i večeru. Između ta tri obroka, dozvoljeno je konzumirati i užinu. Međutim, ono što je važno, jeste preporuka da svi obroci, od prvog do poslednjeg, treba da budu raspoređeni između osam ujutru i osam sati uveče. Pritom, prvi obrok, dakle doručak, treba da bude posle osam sati ujutru, poslednji obrok, dakle večera, treba da bude bar dva sata pre spavanja. Ono što je takođe važno, jeste da vremenski razmak između obroka bude četiri sata.
Koje namirnice nisu, a koje jesu dozvoljene u okviru hrononutricije?
Gazirana pića, slane grickalice, pekarska peciva, mleko, biljni šlag, margarin i biljna pavlaka ne smeju se nikada konzumirati.
Slatke namirnice, odnosno slatkiši, smeju da se konzumiraju isključivo između četiri i šest sati posle podne.
Namirnice bogate skrobom, kao što su: krompir, grašak ili banane, smeju da se konzumiraju samo do tri sata popodne.
Mlečni proizvodi, kao što su sir, kiselo mleko, jogurt i pavlaka smeju se konzumirati. To se odnosi i na sojin sir, kao i na sve vrste mesa i na sve vrste voća i povrća, posebno u svežoj ili barenoj formi.
Šta je cilj hrononutricije?
Cilj hrononutricije jeste da dovede do opšteg poboljšavanja i unapređenja vitalnih funkcija, što bi kao krajnji rezultat trebalo da da produžetak života. Uz to, cilj hrononutricije jeste da u što većoj meri eliminiše pojavu bolesti i ubrza i pospeši proces izlečenja, onda kada je određeno oboljenje već nastupilo.
Sve to, prema tvrdnjama stručnjaka moguće je ukoliko se režim ishrane prilagodi potrebama organizma i ukoliko se pogrešnom ishranom ne doprinosi oštećenju i trošenju organizma.
Koje zdravstvene poremećaje može da spreči i leči hrononutricija?
Prema teoriji i tvrdnji stručnjaka iz ove oblasti, hrononutricija bi trebalo pozitivno da se odrazi u procesu sprečavanja i lečenja sledećih zdravstvenih poremećaja:
– Poremećaj nivoa holesterola i triglicerida u krvi,
– Poremećaj nivoa mokraćnih kiselina u krvi,
– Pojačan nivo toksičnih materija u organizmu,
– Poremećaj rada bubrega,
– Poremećaj rada srca i krvnih sudova,
– Poremečaj rada pluća,
– Pojava alergijskih reakcija,
– Opšta iscrpljenost i slabost organizma,
– Hormonski disbalans,
– Pojačana gojaznost,
– Brojne druge vrste zdravstvenih poremećaja.
Samim tim, može se zaključiti da hrononutricija pozitivno deluje na opšte zdravstveno stanje organizma i da samim tim poboljšava i kvalitet života, a onda i smanjuje stres i rizik od ulaska u stanje anksioznosti ili bilo koje vrste emotivne nestabilnosti.
Šta hrononutriciji daje prednost u odnosu na druge programe ishrane?
Ono što daje glavnu prednost hrononutriciji u odnosu na druge programe ishrane, jeste to što u njoj ne postoje rigorozne zabrane kakve su uključene u brojne dijete i režime ishrane.
Naprotiv, hrononutricija uključuje gotovo sve vrste namirnica, ne ograničava čak ni njihovu količinu, podrazumeva kao obavezne sva tri glavna obroka, toleriše i četvrti obrok i ima jako sveden spisak zabranjenih namirnica.
