Kozji sir je na ovim prostorima nepravedno zapostavljen u odnosu na kravlji, budući da je izuzetan delikates koji ima brojna lekovita svojstva, a neka od njih su snižavanje nivoa holesterola u krvi i antikancerogeno dejstvo.
Poreklo. Kada pomislimo na sireve, prva zemlja koja nam obično pada na pamet je Francuska, koja je po broju koza tek na 15. mestu u svetu, ali koja proizvodi čak 90 vrsta originalnih kozjih sireva od neverovatnih 100 000 tona kozjeg mleka na godišnjem nivou. Inače, kozji sir se proizvodio još 8000 godina pre naše ere. Naime, stari Rimljani i Grci su doneli proizvode od kozjeg sira baš u dolinu najveće francuske reke Loare.
Zdravlje. Kozji sir ima visoku nutritivnu vrednost i lakše se vari u odnosu na druge vrste sireva. Kozji sir je veoma bogat kalcijumom, kao i vlaknima koja ubrzavaju metabolizam i pospešuju topljenje masnih naslaga. Takođe sadrži znatno manje kalorija i masti u poređenju sa kravljim i ima visok sadržaj proteina, zbog čega se naročito preporučuje u trudnoći, sportistima i osobama koje su izložene povećanim fizičkim naporima. Proteini koje sadrže proizvodi od kozjeg mleka se veoma dobro apsorbuju i direktno snabdevaju mišiće energijom i aminokiselinama, zahvaljujući čemu obezbeđuju brz oporavak mišića posle treninga ili drugih aktivnosti koje iziskuju napor. Adekvatan je kao zamena za meso, a pedijatri ga posebno preporučuju u ishrani dece zbog visokog sadržaja minerala, poput kalcijuma, magnezijuma i fosfora, koji su veoma važni u formiranju koštanog sistema. Zatim, kao što je to slučaj sa jogurtom od kozjeg mleka, kozji sir unapređuje rad bubrega, pomaže kod problema s visokim krvnim pritiskom i oboljenjima jetre i blagotvorno deluje na digestivni trakt, odnosno probavni sistem.
Kako nastaje. Kozji sir se dobija od kozjeg mleka. Da bi se proizveo kilogram ovog sira, potrebno je neuporedivo više mleka (7-10 litara) nego za istu količinu kravljeg sira, budući da kozje mleko sadrži mnogo manje masnoće. Prema naučnim istraživanjima, najbitnije je obezbediti kozama optimalne uslove za život kako bi bile srećne i kako bi davale kvalitetno mleko. U tom smislu, potrebno je svakoj kozi obezbediti veći životni prostor (preporučuje se najmanje 1,6 m2 ) i život “bez stresa” u prirodnom okruženju. Osim toga, adekvatna ishrana koza takođe igra veoma značajnu ulogu. Potrebno je da se hrane prirodno i zdravo.
Prema statistikama, potrošnja kozjeg mleka u svetu je neuporedivo manja u odnosu na kravlje i iznosi samo 2%. Jedan od ključnih razloga za ovu pojavu je cena, budući da je kozje mleko skuplje od kravljeg s obzirom na to da je dnevni prinos mleka po kozi i do deset puta manji od prinosa mleka po kravi. Zbog toga je cena kozjeg sira viša od kravljeg, ali je zato kozji sir znatno zdraviji jer poseduje niz nutritivnih vrednosti i obilje dragocenih elemenata. U prilog ovoj tvrdnji ide slučaj slavnog Čarlija Čaplina koji je živeo 94 godine, a koji je, osim smeha, praktikovao konzumiranje upravo kozjeg sira u kombinaciji sa maslinovim uljem, crnim vinom i hlebom.
U proizvodnji sira lagano zasiravanje traje 1-2 sata, a zrenje dve do tri nedelje. Soljenje je suvo ili u salamuri.
Kako izgleda i miriše. Kozji sir se pravi u raznim oblicima (može biti okrugli, u obliku piramide itd.). Najčešće su mali, debljina im je 3 do 5cm, a prečnik 6 do 12 cm. Težina se kreće u rasponu od 60 g do 1,5 kg. Idealni su za kombinovanje sa raznim dodacima, kao što su aromatične travke, biber, paprika, ugalj itd.
Većina kozjih sireva ima mekano testo. Kora sira može biti oprana, ali se često radi s belim plesnima ili sa drugim dodacima, najčešće travama i začinima, koji se nalaze na površini sira. Zreli sir je bele do belo-žućkaste boje.
Kozji sir ima karakterističan, osoben i specifičan miris. Sirevi mekog testa imaju blaži miris i ukus koji podseća na lešnik, dok oni tvrđi sa suvljim testom i raznim dodacima imaju izraženiji ukus i miris, koji je često pikantan i svojstven samo kozjim sirevima.
Upotreba. Zahvaljujući svojoj karakterističnoj aromi i prepoznatljivom ukusu, kozji sir se koristi kao autentičan i maštovit dodatak jelima ili kao osnovni sastojak salata, a posebno je ukusan u kombinaciji s maslinovim uljem. Sve je češće prisutan i na picama. Odličan je kao grilovan, prisutan je u pastama, ali i u maštovitim kombinacijama kao što je salata s kozjim sirom u susamu (miks zelenih salata, kozjeg sira, suvih smokvi, pečenih oraha, jagoda i preliva od balzamika i meda).
U nastavku teksta sledi nekoliko predloga za neobične spojve kojima kozji sir daje zavodljivu i neobičnu aromu.
Marinirani kozji sir. U teglicu složite pravilno sečene kockice kozjeg sira i dodajte začine po želji (ruzmarin, bosiljak, čili papričice). Prelijte maslinovim uljem i ostavite da odstoji neko vreme dok sir ne poprimi arome ovih začina.
Zalogajčići od kozjeg sira i grožđa. Zrna grožđa umotajte u mladi mekani kozji sir, a onda te loptice uvaljajte u seckane orahe. Nabodite na čačkalicu i dobili ste savršene zalogajčiće za sve prilike.
Kozji sir i borovnice. Ovo je “slatka varijanta” kozjeg sira. Na kreker namažite kremast kozji sir, a odozgo poređajte borovnice koje ste prethodno uvaljali u šećer u prahu.
Gda ga kupiti i koja je cena?
Kozji sir možete često vrlo lako naći i na pijacama od proizvodjača, a cena dosta može varirati zavisno od kvaliteta i drugih faktora. Uglavnom se trenutno kreće oko 300 dinara za 250 grama.