Aronija je biljka koja je sve popularnija u našim krajevima, pre svega zbog svojih mnogobrojnih lekovitih svojstava. Poreklom je iz Severne Amerike, ali je u naše krajeve dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se masovno gaji, posebno u Sibiru, pa je kod nas poznata i pod nazivom – sibirska aronija.
Otporna je na mraz i niske temperature ( i do – 45˚ С ) i nema prirodnih neprijatelja. Ne zahteva prskanje, pa zato spada u veoma zdrave namirnice. Pripada familiji ruža, a poznate su tri osnovne vrste – crna (Aronia melanocarpa), crvena i purpurna. Kod nas je u upotrebi crna aronija, kojoj plod liči na borovnicu.
Lekovitost aronije
Lekovitost aronije ogleda se u visokom sadržaju antioksidanasa kojih ima više nego u bilo kojoj drugoj poznatoj namirnici koja se koristi u ljudskoj ishrani. Bogata je vitaminima A, C, E, B (2, 6 i 9) i vitaminom P. Sadrži i makro i mikroelemente -kalcijum, kalijum, gvožđe, mangan, fosfor, jod, molibden, kao i voćni šećer sorbitol.
Jestivi i lekoviti deo biljke je plod. On u svežem stanju ima opor ukus jer sadrži malo šećera, ali kada dobro sazri i odstoji na grani (mesec dana posle sazrevanja) postaje slađi i ukusniji. Lišće aronije je takođe u upotrebi i kada se osuši koristi se za pripremu čaja.
Značaj aronije za zdravlje
Samo neki od mnogobrojnih pozitivnih efekata aronije na naš organizam su:
– pročišćava krv, podstiče cirkulaciju, snižava visok krvni pritisak
– ublažava glavobolje ( posebno migrene)
– ima povoljan uticaj na želudac i creva ( zaustavlja proliv, pomaže kod čira na želucu, kod zapaljenskih bolesti creva)
– jača imunitet, pa tako sprečava virusne i bakterijske infekcije
– reguliše rad pankreasa, korisna je u lečenju šećerne bolesti
– reguliše rad jetre i žucne kese
– pomaže pravilno lučenje i funkciju hormona štitne žlezde
– ima visok antioksidativni kapacitet, pa je značajna u borbi protiv slobodnih radikala i u sprečavanju nastanka malignih bolesti, kao i u lečenju maligniteta jer uništava maligne ćelije
– pomaže zarastanje rana, štiti od UV zračenja, usporava starenje kože i organizma u celini
Aronija u ishrani
U ishrani se aronija koristi uglavnom kao hladno ceđeni voćni sok (sirup), gde se od 1 kg svežih aronija dobija oko 600 ml gustog sirupa, koji je skoro crne boje. Sirup se koristi nerazblažen tri puta dnevno po 50 ml, ili razređen u vodi, čaju i drugim prirodnim voćnim sokovima (ceđena jabuka ili dunja).
Plod se takođe koristi u sušenom obliku, ali i za pravljenje džemova, vina i voćnih likera.
Evo nekoliko predloga kako da sami napravite pre svega ukusan, ali i zdrav liker od aronije.
Recept 1:
- 1kg svežih plodova aronije
- 250 grama šećera
- Rakija (lozovača)
Aroniju dobro operete, stavite u staklenu posudu (najbolje veću teglu), pospete šećerom i prelijete alkoholom tako da pokrije voće i bude nekih 5-10 cm iznad voća. To zatvorite i ostavite da stoji celih 5 nedelja, nakon toga procedite i naspete u staklene flaše.
Recept 2:
- 1kg aronije
- 1kg šećera
- 1 limun
- 4 vanilina šećera
- komad đumbira
- 2 štapića cimeta
- 2 litra rakije ( lozovača)
- klinčići po želji ( 15-20 komada)
Aroniju oprati, limun narezati na kolutove, đumbir oljuštiti i narezati na manje komade. U veliku staklenu teglu staviti ove sastojke i preliti rakijom, pa sve to dobro izmešati. Zatim dodati začine i opet dobro promešati. Zatvoriti poklopcem, i držati na suncu 6 nedelja. Povremeno otvoriti, dobro promešati, pa ponovo zatvoriti. Nakon 6 nedelja sadržaj procediti i nasuti u čiste staklene flaše.
Recept 3:
- 300 gr bobica aronije
- 100 gr svežih trešnjinih listova
- 1,5 kg šećera
- 2 litra vode
- 1 litar lozovače
- 1 limun
- 4 kašičice limuntusa
- nekoliko klinčića
- grančica ruzmarina
Oprane bobice i listove trešnje staviti u lonac, preliti vodom i kuvati 10 minuta. Dodati šećer i limuntus, i nastaviti sa kuvanjem uz stalno mešanje dok se šećer ne rastopi. U vrelo dodati lozovaču, limun i začine, poklopiti i ostaviti da se ohladi, najbolje da odstoji preko noći. Ohlađeno procediti i nasuti u staklene flaše.
