Kalcijum je veoma važan za zdravlje zuba i kostiju, pa nedostatak kalcijuma može uzrokovati razne zdravstvene tegobe.
Nedostatak ovog minerala se uglavnom javlja kod osoba kod kojih u ishrani nisu dovoljno zastupljene namirnice bogate kalcijumom, kod starijih osoba, kao i kod sportista koji primenjuju visoko proteinske dijete. Veliki rizik od nedostatka kalcijuma imaju i alkoholičari.
Simptomi
Glavni simptomi nedostatka kalcijuma u organizmu su razni mišićni i neurološki poremećaji. To je pre svega tetanija, odnosno oboljenje živaca koje prate grčevi, ukočenost i trnci u prstima, jeziku, usnama i stopalima. Javljaju se i grčevi i bolovi u mišićima, loš apetit, nepravilan srčani rad i grčevi u grkljanu koji dovode do problema sa disanjem. Kod starijih osoba povećava se rizik od lomova kostiju, a javljaju se i osteoporoza i rahitis. Usled nedostatka kalcijuma dolazi i do raznih promena u funkciji mozga, kao što su demencija, depresija ili čak psihoza.
Ishrana
Najbolji način da obezbedite dovoljne količine kalcijuma u organizmu jeste da ga unosite putem hrane. Dakle, ishrana je ključni faktor, naročito kod osoba mlađih od 30 godina, kod kojih se još uvek gradi koštana masa. Bogat izvor kalcijuma su svakako mleko i mlečni proizvodi koje svakodnevno treba konzumirati. Međutim, malo ljudi zna da susam sadrži sedam puta više kalcijuma od mleka. Susam je najbolje konzumirati u sirovom i mlevenom obliku, kao dodatak pecivima, žitaricama i domaćem hlebu.
Zatim, smokve su takođe bogat izvor ovog minerala, pa 100 g ovog voća može da obezbedi čak 35% dnevnih potreba za kalcijumom. Još neke namirnice bogate kalcijumom su leblebije, bademi, kikiriki, orah, suncokret, brokoli, kelj, sardine, ljuska jajeta itd.
Osim konzumiranja hrane bogate kalcijumom, veoma je važno unositi i dovoljne količine vitamina D, da bi kalcijum mogao da se apsorbuje. Zato treba u ishranu uvesti i namirnice bogate D vitaminom, kao što su skuša, tuna i losos i treba provoditi dovoljno vremena na suncu. Ono što je takođe važno jeste da ograničite količinu proteina u ishrani jer prekomerna količina proteina može dovesti do gubitka kalcijuma. Prekomeran unos soli takođe može uzrokovati nedostatak kalcijuma, pa zato izbegavajte mesne prerađevine, slane grickalice, konzerviranu hranu, kečap itd. Osim toga, izbegavajte i namirnice koje stvaraju kiselu reakciju u organizmu i jedite što više alkalne hrane (sveže voće i povrće, domaći med, začinsko bilje, suvo grožđe itd)
Lečenje
Osim što obezbeđuje jake zube i kosti, kalcijum je veoma bitan i za zdravlje mišića, nerava, organa za varenje, kao i za krvotok i metabolizam. Osim toga, kalcijum pozitivno utiče na trudnoću, proces dojenja, ublažava simptome PMS-a i usporava proces starenja. Kalcijum ima funkciju i da omogući pravilno zgrušavanje krvi i da reguliše enzimske aktivnosti. Nedostatak kalcijuma dovodi do osteoporoze, raka debelog creva, do paradentoze, grčeva u mišićima i do niskog krvnog pritiska. Ako ne uzimamo dovoljne količine kalcijuma, telo ga izvlači iz kostiju, pa dolazi do osteoporoze.
Najbolja preventiva za krhke kosti i slabe zube je svakako ishrana bogata kalcijumom. Međutim, kalcijum u hrani ponekad nije dovoljan, pa je ovaj mineral potrebno uzimati i u vidu suplemenata i tableta. Potrebno je znati da količine kalcijuma koje su potrebne ljudskom organizmu zavise, pre svega, od starosti i uzrasta. Ovaj mineral je naročito važan u periodu intenzivnog rasta i razvoja, pa njegov nedostatak može dovesti do poremećaja rasta i do deformacije skeleta. Takođe, kalcijum je veoma važan u periodu postmenopauze, kada slabe kosti i javlja se rizik od pojave osteoporoze. Preporučene dnevne doze kalcijuma za odrasle do 25 godina su između 1000 i 1200 mg, a preko 25 godina ta količina je između 800 i 1000 mg dnevno. U trudnoći i za vreme dojenja sme se uzimati do 1200 mg dnevno.
