Vitamin D je besplatan, možemo ga naći svakog sunčanog dana napolju. Možemo ga i kupiti u vidu tableta, a u malim količinama se nalazi u mleku i ribi.
Najveći deo vitamina D dobijamo preko kože i to putem sunčevih zraka. Kako farmacijskim kućama se ne isplati borba sa suncem, a kozmetičke kuće sve više forsiraju upotrebu krema za sunčanje, čini se da ljudi nisu dovoljno upoznati sa lošim stranama nedostatka ovog vitamina.
Istraživanja pokazuju da milijardu ljudi u svetu pati od nedostatka vitamina D, a preko 60% Amerikanaca i Evropljana ima količine ovog vitamina manje od optimalnog. Zraci sunca koji omogućavaju stvaranje vitamina D u našem organizmu ne mogu proći kroz staklo, što znači da dok smo u automobilu ili zastakljenoj prostoriji ostajemo uskraćeni za ovaj dragoceni vitamin. Posebno naglašavamo i da sunčanje u solarijumu, pored drugih neželjenih dejstava, nema nikakve veze sa snabdevanjem vitamnom D.
Kako bi naš organizam iskoristio vitamin D koji dobija preko kože, jetra i bubrezi pomažu u njegovoj aktivaciji. Zbog toga osobe koje imaju problema sa ovim organima, često imaju i nedostatak vitamina D. Takođe, savremeni život nas sve više vezuje za zatvorene prostore i sve se više javljaju bolesti koje su prouzrokovane manjkom ”sunčevog vitamina”.
Koji su simptomi da nam nedostaje vitamin D?
Nedostatak vitamina D se najčešće dovodi u vezu sa pojavom osteoporoze, odnosno gubitka koštane mase. Postoje i druge posledice kao što je depresija, bolesti srca, dijabetes i neki tipovi tumora.
Slabost u mišicima je jedan od predznaka nedostatka ovog vitamina. Čest umor, malaksalost i nemogućnost fizičkog napora znači da je pravo vreme da stvorite naviku da šetate po sunčanom danu. Rahitis kod dece, a osteoporoza kod odraslih se vezuje za nemogućnost apsorpcije kalcijuma, što je direktna posledica nedostatka vitamina D.
Loše raspoloženje, depresija, kao i nagle promene istog često su uzrok i manjka vitamina D. Često se javlja i nesanica. Ovde treba biti posebno pažljiv pošto često depresivne osobe se sve više zatvaraju i ostaju kući, pa tako još više smanuju izloženost sunčevim zracima.
Vitamin D u nedovoljnim količinama narušava balans našeg krvnog pritiska i povećava rizik kardiovaskularnih oboljenja i moždanog udara.
Prag bola postaje niži, smanjuje se stvaranje insulina, pa dijabetes može da se pogorša. Brojna naučna istraživanja su pokazala da nedostatak ovog vitamina povećava rizik nastanka nekih tipova raka, kao što su rak pluća, rak dojke, pankreasa i debelog creva za više od 40%. Naime, vitaminom D se stimuliše najmanje tri gena koja zaustavljaju razmnožavanje ćelija raka.
U današnje vreme nedostatak vitamina D se sve više povezuje sa sterilitetom. Više od 85% žena koje su imale problem sa ovulacijom, a oko 33% muškaraca koji su se lečili od neplodnosti imali su manjak ovog vitamina.
Reći ćemo i da je ”sunčani” vitamin važan za naš imunološki sistem. On omogućava aktivaciju T-ćelija, koje nas brane od infekcija, bakterija, virusa i gljivica.
Kako da se lečimo?
Ne postoji lek za nedostatk vitamina D, zato moramo da ga unosimo u naš organizam putem izloženosti suncu, a i unosom određene vrste hrane pružamo našem organizmu određenu količinu ovog vitamina.
Vitamin D nećemo naći dovoljno u hrani, ali je preporučljivo unositi ga što više i putem hrane. Ovde govorimo o mleku, žumancetu, testeninama, margarinu, puteru, maslacu, onda je tu divlji losos, tune i sardele. Za vegeterjance, dobra vest je da vitamina D ima u gljivama i šampinjonima.
Da bi smo zadovoljili najosnovnije potrebe, neophodno je da na dnevnom nivou popijemo deset čaši mleka. Zato se organizam najviše snabdeva vitaminom D preko sunčevih zraka.
To ne znači da treba da se sunčamo po ceo dan. Izloženost suncu od 15 – 20 minuta dnevno može da pokrije naše potrebe za ovim vitaminom. Treba izbegavati period od 12-16 časova (leti) kad je izloženost štetnim ultravioletnim zracima najveća. Svako preterano sunčanje je beskorisno, a može biti i štetno. Naime, naše telo ima tzv. regulatorni mehanizam i čim se u dovoljnoj meri sintetiše vitamin D, koža presatje da ”prikuplja” vitamin D.
Važno je napomenuti, da osobama tamnije puti je potrebno više sunčanja. Afro-amerikancima je neophodno čak 30 do 40 puta veća izloženost suncu, nego ljudima bele puti. Takođe, gojaznim osobama se preporučuje duža izloženost suncu, zato što masno tkivo smanjuje iskoristivost ovog vitamina.
Hroničan nedostatk vitamina D se ne može rešiti veoma lako. Potrebni su meseci dovoljne izloženosti suncu i uzimanju vitamina D preko hrane i preko dodataka ishrani, kako bi se ovaj vitamin vratio u kosti i nervni sistem.