Neprijatna pojava grčenja u mišićima je tegoba sa kojiom se sreću osobe različitih uzrasta, fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja.
Neugodan bol i osećaj ukočenosti se najčešće javljaju u predelu stopala i nogu, a takođe i u području zglobova. Može zahvatiti i skeletalne mišiće, uključivati jedan mišić ili celokupnu grupu mišića.
Šta su mišićni spazmi?
Mišićni spazam je prisilna kontrakcija mišićnog tkiva, nevoljna aktivnost određenog mišića ili grupe mišića. Može biti znak oboljenja, ali i privremeni grč koji se može javiti kod bilo koje osobe. Spazmi, odnosno grčevi mišića variraju u intenzitetu i mogu biti tek blagi neugodni trzaji ili tikovi, ali i veoma bolni. Mišić koji je zgrčen postaje tvrd kao kamen i to može potrajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, pa čak i duže. Spazmi mogu biti do te mere jaki da toliko snažno zategnu tkivo i rezultiraju modricama na koži.
Mišićni spazmi najčešće pogađaju mišiće zadnje strane butina, hamstringe, a podjednako i prednju stranu, odnosno kvadricepse. Izuzetno često se javljaju u mišićima zadnje strane potkolenice, gastroknemijusu, kao i stopalima, šakama, delovima ruku, ali i trbušnim mišićima.
Zašto nastaju grčevi u mišićima?
Neugodan bol, krutost i treperenje u mišićima se javljaju kod velikog dela populacije, nezavisno od uzrasta, fizičke spremnosti ili nekih drugih faktora. Lekari još uvek ne mogu da definišu koji bi mogao biti tačan uzrok spazama, koji bi se mogao medicinski klasifikovati. Različite teorije koje proučavaju ovu telesnu smetnju ipak su na tragu i najčešće se pretpostavlja da je u pitanju nedostatak nekih materija u organizmu ili veliki napor. Tako do spazama u mišićima mogu dovesti dehidratacija, osiromašeni elektroliti, zamor mišića, loša kondicija ili početak bavljenja nekom novom fizičkom aktivnošću.
Neki nalazi smatraju da izmenjena neuromuskulatorna kontrola takođe izaziva nevoljno grčenje mišiće, a da ono može biti i jedan od prvih simptoma Parkinsonove bolesti.
Četom grčenju mišića su sklone osobe koje se redovno bave sportom, bilo da je u pitanju profesionalna ili rekreativna aktivnost. Iako su ove osobe u dobroj kondiciji i njihovi mišići su snažni, tokom vežbanja se zajedno sa znojem oslobađaju i gube nutritijenti koji održavaju mišićna tkiva. Znojem oslobađamo elektrolite, kalijum, soli, magnezijum i kalcijum. Zato je veća verovatnoća da će se grčenje javiti u toku toplijih meseca ili nakom veoma intenzivnog treninga.
Lečenje grčeva u mišićima
U većini slučajeva grčevi u mišićima nisu nikakva opasna, već samo jako neugodna pojava i mahom nestaju sami od sebe. Ipak, postoje načini kako da grč prođe brže. Prekinite aktivnost u kojoj ste dobili grč, ukrućeno mesto dobro istegnite i masirajte.
Ublažavanju grčeva takođe pomaže i nadoknađivanje izgubljenih ili osiromašenih elektrolita, te se preporučuje njihovo dodatno unošenje. Oporavku umornih i napetih mišića pomaže dodatni unos magnezijuma, kao suplementa ili pomoću hrane bogate ovim korisnim mineralom. Od vitalne važnosti jei unošenje dovoljne količine tečnosti.
Kao prevenciju protiv pojave grčenja obavezno se dobro istežite ukoliko vežbate, ne preterujte sa zamaranjem mišića i prekinite ili smanjite intenzitet ako primetite da su mišići prenapregnuti. Pravite pauze u vežbanju, obavezno se zagrevajte i odmarajte se dovoljno.
