Prinuđeni ste da zbog prirode posla provedete i do osam sati dnevno u sedećem položaju ili možda obožavate ljutu i začinjenu hranu, trudni ste ili vas muči opstipacija? Sve su to sastavni delovi svakodnevnice koji utiču na naše zravlje, ali pre svega na našu cirkulaciju.
U gore pomenutim stanjima naš venski sistem trpi određeni pritisak ili biva opstruiran, pa se krv otežano kreće u svom smeru kroz krvotok, zadržava se na jednom mestu i širi krvne sudove.
U tom slučaju nastaje proširenje venskog pleksusa u rektalnom predelu i pojava koja se naziva hemoroidalna bolest ili hemoroidi.
Šta su hemoroidi i zašto se javljaju?
Hemoroidi (u narodu poznatiji i kao šuljevi), predstavljaju proširene vene anusa i donjeg dela rektuma. Nastaju tako što se vene pod pritiskom proširuju, zidovi im se istanjuju i krvare, a ukoliko se rastezanje i pritisak nastave ispadaju napolje izvan anusa.
Veoma su česta pojava i kod muškaraca i kod žena. Međutim tačan uzrok nastanka hemoroidalne bolesti nije još uvek u potpunosti poznat. Faktori koji doprinose nastanku hemoroida su nasledni faktori, trudnoća, dugotrajno sedenje ili stajanje. Takođe su značajni predisponirajuci faktori koji se odnose na sam digestivni trakt, pre svega na hroničnu opstipaciju ili dijareju, zatim na infekcije analne regije, poremećenu funkciju creva zbog dugotrajne upotrebe laksativa, napinjanje tokom pražnjenja creva i dugotrajno sedenje na wc solji.
Vrste hemoroida i njihovi simptomi
Prema lokalizaciji postoje dve vrste hemoroida- spoljašnji i unutrašnji. Granicu između njih sačinjava zupčasta linija, koja predstavlja anatomski deo anusa.
Spoljašnji hemoroidi, kako im samo ime kaže, nalaze se spolja, odnosno izvan analnog kanala. Najčešće nastaju prolapsom, odnosno ispadanjem unutrašnjih hemoroida.
Unutrašnji hemoroidi su oni hemoroidi koji se nalaze u unutrašnjosti analnog kanala.
Prema simptomima i nalazu na kliničkom pregledu, postoje četiri osnovna stepena uznapredovalosti unutrašnjih hemoroida :
- I stepen – postoji samo krvarenje bez prolapsa hemoroida izvan analnog kanala
- II stepen – hemoroidi ispadaju napolje pri defekaciji i naprezanju, ali se nakon toga sami vraćaju unutra tj. u analni kanal
- III stepen – hemoroidi ispadaju napolje pri defekaciji i naprezanju ali se ne vraćaju sami već ih pacijent mora manuelno (rukom) vratiti nazad
- IV stepen – hemoroidi su stalno napolju, ne mogu se vratiti unutra u analni kanal, pa postoji veliki rizik od njihovog ukleštenja
Ne mora svaka osoba koja ima hemoroide imati i simptome bolesti. To su takozvani asimptomatski slučajevi.
Simptomi hemoroidalne bolesti mogu biti blagi, u vidu neprijatnog osećaja, svraba i pečenja u analnoj regiji. Takođe neretka je i pojava krvi koja je svetlo crvene boje i koja je vidljiva u tragovima na toalet papiru ili na stolici. Česti su bolovi, naročito pri defekaciji. Iako hemoroidi najčešće nisu životno ugrožavajuća bolest, ipak mogu dovesti do pojave komplikacija koje su teške i opasne.
Komplikacije i dijagnoza hemoroidalne bolesti
Najčešće komplikacije su ukleštenje unutrašnjih hemoroida kao i nastanak infekcije (pojava gnoja, perianalni apsces ili fistula), koje kao posledicu imaju jake bolove koji otežavaju sedenje i hodanje. Takođe može doći i do izraženijeg krvarenja i posledične anemije.
Dijagnozu ne bi trebalo postavljati “na svoju ruku”, jer slične simptome mogu dati i neka teža oboljenja kao što je karcinom debelog crva, kao i fistule, fisure i apscesi u analnoj regiji, koji zahtevaju potpuno drugačiji pristup i lečenje. Vrlo je važno da pri pojavi bilo kog od ovih simptoma, a naročito krvi u stolici, posetimo našeg odabranog lekara, koji će nas uputiti lekaru specijalisti hirurgije, radi obavljanja rektalnog pregleda i propisivanja odgovarajuće terapije.
Prevencija nastanka hemoroida i kontrola postojećih simptoma
Da bismo sprečili ili makar ublažili simptome ove bolesti, potrebno je da se pridržavamo nekih jednostavnih ali veoma delotvornih pravila.
Promena načina života podrazumeva pre svega izbegavanje dugog sedenja ili stajanja, stresa i nervoze. Takođe je bitno izbegavati upotrebu alkohola i kofeinskih napitaka.
Promena načina ishrane – potpuno isključiti ljutu i jako začinjenu hranu, suhomesnate proizvode, brzu i gotovu konzerviranu hranu koja sadrži dosta štetnih aditiva. Ishrana treba da se promeni u smeru unosa namirnica koje su bogate vlaknima (voće, povrće, cerealije), a takođe je neophodan i povećan unos tečnosti. Pravilnom ishranom bitno je postići redovno pražnjenje creva, kao i stolice normalne konzistencije (ne sme biti ni suviše čvrsta niti prolivasta).
Održavanje lične higijene je takođe veoma važan faktor. Analnu regiju treba redovno prati mlakom vodom (nikako vrućom) i blagim sapunom, naročito nakon defekacije.
Kako se hemoroidi leče?
Nakon postavljanja dijagnoze ove bolesti od strane lekara specijaliste, primenjuje se odgovarajući vid lečenja. Terapijski pristup zavisiće od težine simptoma, odnosno od stepena hemoroidalne bolesti.
Iako postoje mnoga priručna sredstva u vidu raznih čajeva, melema i drugih biljnih preparata koja se reklamiraju, nemojte ih uzimati sami, jer u najgorem slučaju mogu i pogoršati stanje.
Kada postoje blaži simptomi, lečenje se sprovodi lekovima koji deluju protivupalno, antiedematozno i jačaju venski zid. Najpoznatiji u upotrebi su Flebodia i Detralex. Takođe se lokalno koriste hemoroidalni čepići i kreme za smanjenje otoka i bola.
U težim slučajevima sprovode se hirurške metode lečenja.
