Uzgoj jabuke sve više zauzima maha među poljoprivrednicima, pre svega zbog njenog izrazitog značaja za zdravlje, ali i zbog toga što se danas svaki segment jabuke da iskoristiti na kvalitetan način.
Sorte jabuke i uzgoj
Sokovi, pite, marmelade, sve su to proizvodi koje volimo i za koje ne biramo sortu.
Ipak, uzgajivačima je i te kako bitno koju sortu gaje, jer svaka od njih ima neke svoje karakteristike koje ih čine posebnim. Zlatni Delišes (Golden Delicious), Ajdared (Idared), Top Red, Grin Smit (Granny Smith) samo su neke od najpoznatijih i najrasprostranjenijih sorti.
Da bi bilo koja od pomenutih sorti uspela, moramo joj obezbediti vlažno, plodno i duboko tlo. Temperature koje jabuka može da izdrži idu i do velikog zimskog minusa, i slobodno možemo reći da ih bolje podnosi nego letnje vrućine kao i prolećne i jesenje mrazeve. Bacanje mineralnog đubriva, ručno okopavanje, oranje, prskanje, sve su to metode kojima se moramo poslužiti kako bi dobili što kvalitetniji i zdraviji rod.
Najčešće bolesti jabuke
Neke od najpoznatijih bolesti jabuke jesu Bakterijska palež jabuke , Čađava krastavost, Pepelnica jabuke i Smeđa trulež.
Bakterijska palež jabuke jeste bakterijska bolest jabuke koja napada stablo, grane, mlade izdanke, cvet i list jabuke. Takav naziv je dobila zbog toga što delovi biljke koji su zahvaćeni ovom bakterijom deluju kao da su spaljeni – otuda izraz palež. Bolest se prepoznaje po suvim listovima i plodovima biljke, a smatra se da, kako se bolest širi kroz cvet, osnovni uzročnici jesu pčele, kao vektori u oprašivanju.
Čađava krastavost je gljivično oboljenje jabuke koje napada pre svega list i plod. Najznačajnije je oboljenje jabuke kod nas, koje u velikoj meri smanjuje broj kvalitetnih plodova i prinos. Plodovi su mali i nerazvijeni, prekriveni crnim pegama nejasnih ivica.
Pepelnica jabuke takođe je gljivično oboljenje, najznačajnije posle krastavosti. Napada zelene delove biljke, cvetove, pupoljke, list, a plodove retko. Najosetljivije su sorte Ajdared, Grin smit i Jonatan. Prepoznaje se kroz takozvane „retke krošnje“, biljka je prekrivena sivobelom „paučinom“, listovi i cvetovi su deformisani, suvi, opadaju.
Smeđa trulež – izaziva je gljiva Monilia fructigena, napada plodove biljke, i nanosi velike gubitke u rodu od 50%-75%. Gljivica svoj razvojni ciklus započinje zimi, a zatim joj pogoduju prolećne kiše za njen dalji razvoj. Ona raste u plodu, i sekrecijom enzima uzrokuje truljenje jabuke.
Zaštita jabuke od bolesti
Ukoliko se pak pojavi neka od bolesti, moramo je na vreme i adekvatno iskoreniti.
Bakterijska palež jabuke leči se orezivanjem i premazivanjem bakarnim preparatima kakav je bakarni oksihlorid, zatim obavezno je otresti zaražene plodove i lišće, i odneti iz zasada. Ukoliko je pak zahvaćeno stablo, ono se u celosti vadi. Od preparata su popularni i Cuprozin, Galmin i Plavo ulje.
Kod Krastavosti jabuke prednost se daje raznim bakarnim fungicidima, Metod, Sekvenca, Harpun, Rebus i drugi. Primenjuju se od takozvane faze „Mišje uši“ u dva prskanja.
Kod Pepelnice jabuke potrebno je ukloniti inficirane mladice. Od fungicida se za uklanjanje koriste preparati Nimrod, Karathene, Ardent, Zato, Storby…
Za Smeđu trulež pre svega je potrebno ukloniti i suzbiti insekte prenosioce bolesti, zatim sve zaražene plodove ukloniti, skladišta održavati uredna i čista, a ukoliko je to potrebno primeniti i neke od preparata kakvi su Galofungin, Dional, Rebus, Polux i druge…
Da bismo jabuku zaštitili od gore pomenutih bolesti, ali i štetočina kakve su jabukin smotavac, jabukin cvetojed i moljac, zatim razne nematode i glodari, moramo primenjivati i pridržavati se apsolutno svih propisa i pravila u gajenju ovog voća.
Jabuku treba na adekvatan način saditi, obrađivati, orezivati i tako prevenirati nastanak raznih bolesti.
