Malina je bobičasto voće crvene boje, prekriveno sitnim dlačicama., raste u grmovima visine do jednog metra. Poreklo vodi iz Amerike, ali se veoma uspešno gaji na svim kontinentima, nije previše zahtevna, traži mesto sa hladnim letima, sa malo kiše za vreme berbe i ne tako oštru zimu.
Što se uzgoja tiče, nije komplikovana, ali je plod veoma nežan. Prilikom pravljenja zasada treba voditi računa o tome da se na mestu gde se planira postaviti malinjak predhodno nije gajio krompir, paradajz, plavi patlidžan, paprika ili biber je su to biljko koje iza sebe ostavljaju puno insekata, buba i drugih štetočina koje mogu napasti malinu, s obzirom da malina nije kultura koja se svake godine premešta već malinjak dobrim uzgajanjem traje dugo godina, poželjno je izbeći takva mesta kako se koren i plod ne bi uništili.
Dobrom negom zasada, redovnim zalivanjem, redovnom prehranom, suzbijanjem korova kao i redovnim orezavanjem, biljka se jača pa se smanjuje mogućnost nastanka bolesti. Takodje je važno odabrati i otpornu sortu.
Izazivači bolesti kod malina su različite vrste insekata i to:
Malinina buba – Odrasli insekti ove bube hrane se mladim lišćem, lišće izgleda poderano i bez volumena, kasnije prelazi na cvetne pupoljke i hrani se njima ujedno poležući svoje larve a kada se larve izlegu, hrane se cvetovima maline a kasnije i plodom.
Suzbijanje je upereno ka suzbijanju odraslog insekta i sprovodi se prskanjem karbamil ili peratin sprejom u kombinaciji sa još nekim praškom, prskanje se obavlja u vremenu pre cvetanja i brzo nakon otvaranja cveta.
Malinin moljac – pojavljuje se iz zemlje u rano proleće gde je do tada provodio zimu mirujući. Na početku se smeštaju u bočne pupoljke kojima se i hrane, polažu jaja u cvet. Mlade larve se hrane plodom dok ne odrastu, zatim padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.
Ove štetočine se suzbijaju u proleće dok su larve hemijskim sredstvima na bazui ulja koji se nanose u periodu mirovanja a odrasli se suzbijaju malationom- organofosfatnim insekticidom.
Pregalj – Mladi i sočni listovi su omiljena hrana ove štetočine. Nalaze se na naličju lista, hrane se mladim izdancima a listovi koji su napadnuti su pegavi sa gornje strane. Ova štetočina se javlja u sušnim letima a naročito na parcelama koje se preterano djubre. Heksitijazoz i Bifenazat se koriste za suztbijanje ovae štetočine, kako larve tako i insekta.
Malinina vaš – ovo štetočine izazivaju uvijanje listova a ako se prenamnože, utiču na smanjenje prirasta biljke. Pored toga što utiču na uvijanje listova, ove štetočine su i prenosioci raznih virusnih oboljenja kao što je mozaik virus. U koliko se ustanovi da je malinu napao vaš, potrebno je još u junu je tretirati insekticidima disulfotolom ili malationom.
Španski popac – štetu izaziva polaganjem jaja na unutrašnju stranu lista. Ovaj insekat može položiti i do sedamdeset jaja na jednom listu što dodatno otežava list i dolazi do lomljenja. Ovaj insekat polaže jaja u jesen kako bi se na proleće izlegla, jedan od načina da se suzbije je i da se listvi zaraženi jajašcima u proleće orežu i spale. Može se takodje i koristiti insekticid karabil koji se koristi za uništavalje žđenke pre nego što je polegla jaja.
Pored insekata, mogu se javiti i razni drugi izazivači i to:
Trulež korena – ova bolest se javlja usled prkomernog nalivanja tla, izdanci iznenadno uvenu i propadnu a lišće postaje žuti i sprženo po krajevima. Da bi se ovo sprečilo, prave se izdignute leje kako zemljište ne bi zadržavalo preveliku vlagu.
Pegavost izdanka – javlja se u proleće i zastupljeni su mladi izdanci čitavom dužinom. Vremenom se pege šire i vremenom spajaju, nanoseći velika oštećenja izdancima. Ova bolest se može sprečiti održavanjem odgovarajućih razmaka izmedju izdanaka prilikom rezidbe kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše. Neophodna mera je prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom nakon pojavljivanja pupoljaka.
Sušenje izdanaka – sušenje izdanaka se povezuje sa lošom rezidbom i može izazvati potpuno sušenje biljke. Trudite se da rezidbu obavljate po suvom vremenu a mere predostrožnosti prskanja ogledaju se u upotrebi krečnog sumpora u period u pojave pupoljka.
